Male novine

Телефон Пере Тодоровн&а 136

БЕОГРАД, НЕДЕЉА 26. ЈАНУАРА 1903. ГОД.

Тадефон уредништва 226

ЦЕНА ЛИСТУ: ЗА СРБИЈУ: 1орина| 6 мес. I з мес. Г8 дин .ј 9 дин. | 4-50 д. ЗА СТР. ЗЕМЉЕ: Годинајб мес. |з мес. 40 ДИН.|20 ДИН. ј 10 Д. ЗА БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ: Годинај 6 мее. I з мес. 3° кр-1 15 кр. ] 7-50

О! »С>Т 5 ПАРА

ЦЕНА ОГЛАСИМА ПРВА СТРАНА Петит ред го н. д. ЧЕТВРТА СТРАНА Петит ред 10 п. д. ВЕЋН ОГЛАСИ ПО ПОГОДБИ ПРИПОСЛАНО ОД РЕДА I д. Рукописи се не враћају Стари број 10 п. д.

БРОЈ 26

К1Е1НЕ ттиж

Директор и власник ПЕРА Т0Д0Р0ВИ1

1Е РЕТ1Т Ј01ЈВМА1

РОД. XVIII

Огласе

доносе „Мале Новине" по најумеренијој цени. Сигне објаве ™ ш од петит реда.

КУпуледо књижицб « 1РР0ВНЧК6 зидруге по којима је уплата дваред отписана за готово без икаквог шконта. Душан Тодоровић краљ. срп. двор. лиферант 26 ТЕРАЗИЈЕ. Непажњом коректора у јучерашњем броју из писма г. Радовићевог изостала су два реда и то два најважнија реда у целом писму, у којима је управо сва главна садржина његова. С тога данас понова доносимо у броју и писмо г. Радовићево и наше „Одговоре-Разговоре«, који одговарају на то писмо.

својих побуда, а најмање усљед људи, који ће за вама поћи. Ви вашег писања. Ја сам гамо оти- јадници чак и не знате како сте шао по позиву Његовог Вели- ; и колико сте усамљени! Забили чанства Краља, коме сам по дуж- ј сте се по тим вашим канцеланости морао сљедовати. ријама; ту долази неколико чанМолим изволте штампати ову колиза те вас варају, а ви, црисправку. Д. Г. Радовић. Београд 23, Јан. 1903. г. Г. П. Тодоровићу

Господине уредниче, У чланку који је штампан у 22. броју малих новина под насловом »Помама«, којим критишете рад касац. суда, били сте љубезни да кажете: како сам ја »одјурио« у Ниш, »штога је на то нагнала или истина и његова узнемирена савест или прост кукавичлук". Све ово господине није истина. Ја нисам отишао у Ниш из

ницк, мислите истина ]е, мислите има некога који ће и вас помагати, и чак сањате о неким вајним изборима! — Јадни вам избори, а гори уреднику „Малих Новина" вам живот. Оставите те ваше прашљиве канцеларије министар| ске. Изађите међу људе, отидите Лл(ПКс17и У народ, па ћете видети како У)* ^ „ стојите горе и јадније ноионај земљкште!... тужни „од Сријема Рајко", за 1 Г ц т јкога песма вели да је „потргао . ноже од појаса" и убио се, кад Наша опозиција љуто се јада, М у ј е Сријемка девојка" покакако све њене мудре мисли и зада как0 ј е у Самљен и напуштен. поуке нико не слуша и не верма ^ и се за вас не 5 0 ; ИМ0 да Народ одра грло вичући ј ^потргнути Н0Ж е од појаса", али преко „Одјека, ставне Ср-ј^ и ^, љда бар тада увидели како бије' и „Срп. Заставе, а г ђ е ~ ; Т реба да силазите једном већ с нерал ама баш ни да чује, ни тих ^ оложа ј а . с тога И дите у главе да окрене. народ: Што пре у народ!.. Али кад би се нешто једногј т а ко су господа из опозиције лепог дана предомислио и овај! довикивала до јуче. „непослушни" г. ђенерал, па се, \\ послушаше их! И два-три решио да бар једно десетак дана ј министразбиља одоше „у народ!" слуша опозицију и ради по ње- ј ето прилике да једном и ној жељи и упутству тек 0 п 0 зиција рекне добру реч о тада би се нашао на вељем јаду, ово ј В лади мислимо ми и и тек онда би видео да не зна радознало преврћемо опозициони шта ће ни куда ће. Н е листове. Јер ако игде, код наше опо- Кад тамо — опет псовка и зиције „колико људи — толико повика на господу министре, и ћуди", а често и једни исти људи то баш на оне што су отишли до подне имају једну, а по подне! „у народ"! „Шта је сад!..." Гледругу памет. ) дамо! Својим очима не верујемо. До јуче су викали г. ђенералу! Ба, грде их опет! и друговима: | Па зашто сад? Е сад их на— С вама није нико! У целојјпадају што су отишли у народ, Србији нема ни пет угледних | оптужују их да то „путују због

агитације« — „пипкају земљиште за изборе!"... Бар тоје ја ван изговор. У ствари ми видимо где боли. Нашла г. г. министри пријем у народу какав наши опозиционари нису ни слутили! Ту сад боли. Али, наравно то се не казује. Дакле опет повика и опет неваља! Пре није добро што не иду у народ; сад није добро што иду у народ — јер, знате, „агитирају", „подговарају људе", »утичу"!... Излази на то, да би најбоље било, да им се некако зашију уста, или да се удари печат, или тако што ! Али ни агитација није све. Има и ту над црњишем гориша! Јер чујте само, господа министри не само што агитирају, већ агитирају — за себе! Нечувена дрскост! Оно да је, да г. Веља запне за Гаупог Ав • густа, за Домановића, или бар за г. Свету Симића, као оно што је некад запињао за г. г. Пашића, Вујића, Велимировића, оно би било лепота. Али кад г. Веља ради за се и за своје другове у министарству — е, онда је то нешто нечувено! Један министар брине се како ће за владу испасти избори ако до избора дође. па још уз то „пипка земљиште" — је л те да је то нешто врло опасно и противзаконо ?! Ето питајте нашу опозицију. Она ће вам јамачно казати да је „пипкање землзишта" осми самртни грех.

ПОДЛИСТАК

^едко Дророчакство

(историски роман из српске прошлости)

књига II.

(8)

4. Елагодарност Београ^анима. По градовима, по селима, у сваком, месту у последњем сеоцету српском налазило се људи, који су се сећали Милоша и уздисали за његовим временом. И што је више опадао углед и значај Александра Карађорђевића, све је више растао глас и значај књаза Милоша. Сада пак, при крају 1858. године, када је на једанпут пукао глас, по целој Србији, да је Народна Скупштина у Београду повратила кнеза Милоша на кња-

жевско достоЈанство, народ у Србији сав је листом гракнуо да опет опет види свога старог господара и да га опет дочека у својој средини. Одмах је на све стране настало најживље разбирање и распитивање : —— Где је књаз Милош ? Шта он ради ? Где живи стално ? Је ли сам, или је с кнезом Мијаилом ? А поврх свега и пре свега народ је интересовало питање : када ће се кнез Милош вратити у Србију и хоће ли то биги скоро ? С тога чим су посвршавани најпречи текући послови, прва брига Народне Скупштине била је, да избере депутацију, која ће отићи у Букурешт, да доведе кнеза Милоша у Србију. Питање о избору депутације било је у Скупштини покренуто још одмах 14. Децембра. 15. Де-

цембра било је одређено ко ће ући у ту депутапију. Ту су узели 17 посланика, од свакога окружија по један, и један од града Београда. Даље је намењено да ту буде један окружни начелник, један председник оружнога суда, један владика, један архимандрит, један прота и од секретара скупштинских Јован Илић. Сем ових буде одређен један члан Совета и један изасланик од стране војске, кога изабере привремена влада и један београђанан, кога одреди општина. Избор није био извршен одмах тога дана, али није дуго ни разгађан. 19. Децембра, у среду, већ је било спремљено све што је требало за ову депута пију. Од стране Совета одређен је био да пође с депутацијом Гаја Јеремић. Београдска оп-

штина изабрала је била за тај посао газ^а Жику Карабиберовића, а српске владике одредиле су познатога ужичког епископа Јанићија — владику Јању , кога је кнез Милош још из раније добро познавао као карактерна човека. одличних особина. Српска војска одредила је била за ову депутацију ает људи, од својих разних одељења. Најзад, обратила се била с молбом и београдска јеврејска општина, да и она пошље свога изасланика, што је радо и примљено, и као изасланше београдске јеврејске општине јавио се Јосиф Русо. Тако је у овој депутацији било свега 33 члана, не рачунајући ту она лица, која су се драговољно придружила овој депутацији, и која су путовала о свом сопственом трошку. (наст.)