Male novine

— Па какви су, бога ти интересовао сам се ја. —- Врло прости рече Бугарин — И он онда узе живо и одушевљено излагати и причати тако, да сам га ја ваљада читаво пола сахата нетренице слушао. И кад Бугарин заврши, онда је као његов идеал излазио ово: Да се на Балкану Ђугари Срби V Турца сложе у једну истинску политичку, економску и војничку целину, која би бра рила независност и самосталност Балкана искрено и свом снагом. То да им буду заједничке дужности и обвезе. Иначе, сваки народ унутра нека се развија слободно према својој снази и моћи. Када би се на то сложили ми Срби, Бугари и Турци, Арнаути би дошли већ сами по себи. — А Грци ? — упитам ја. — С Грцима нема погодбе. Најзад њима би додали још један део Тесалије, па нека их тамо на крају. нека се развијају. — Дакле српскобугарско и турско Тројсш&о}\ упитам ја. — Сасвим тако. То Тројство једино би било кадро да спасе самосталност балканског полуострва. Из царода Слава. На дан 1. Фебруара ове годиџе прославиће Школа за Винодеље и Воћарство у Букову код Неготина своју славу Великомученика Св. Трифуна. Управа Школе гостољубиво позива и моли све пријатеље ове привредно-просветне установе, да је тога дана својом посетом удостоје. Из српског света Српсна Банка У Мостару. Привремени одбор за оснивање српске банке у Мостару добио је од земаљске босанске владе концесију, којом се допушта оснивање новчаног завода под именом „Трговачка Банка". Одбор је ову концесију прихватио, те ће у најкраћем времену издати проглас на упис акција. Зиди се да босанској влади највише смета српско име.

Из словенсцрг света Рим н словенско богослужење. У словенским и хрватским листовима пише се већ доста дуго о сукобу, који се у селу Рицмањима близу Трста изродио.због словенског богослужења. Тршћански бискуп Нагл није хтео томе селу да допусти словенско богослужење у католичкој цркви. С тога тамошњи словенски. народ одлучи, да сви листом приме унијатску веру и на тај начин дођу до словенског богослужења. Бискуп •Нагл прави им силне сметње и насилним начином спречава да народ дође до оног .штО. жели.. јавља ца је бискуп НагЛ .ових дана Рицмање .послао тоћог като-" личког капапиГа, али је с њим дош-' ла читава. чета политич-кик : ч-инав т

ника и војска жандара с натакнутим бајонетима. Народ неће ни да чује за овог капелана и тако остаје и даље сукоб. Школв у чешиим земљами. У земљама круне Вацлавове свега је било народних школа: у Чешкој, Моравској и Шлеској 8353, учитељских снага 2.'.626, а деце, дужне полазити школу 1.386.570. По народности било је чешких школа 4 903, немачких 3.240 (са мешовитим, које се могу рачунати као немачке, јер су најспремнији шириоци германизације, 3.301), пољских 149. Да је правде морали би Чеси имати место 4.903 школа 5226, Пољаци 208 место 149, а Немци за 379 мање него што имају дакле 2922 место 3301. Да се Чесима чини неправда, види се и по том, што једна чешка школа долази на 1286 чешких душа у Чешкој, на 996 душа у Моравској и на 1260 душа у Шлеској; међутим једна немачка школа долази на 1026 немачких душа у Чешкој, 921 у Моравској и 1026 у Шлеској. Још је горе Пољацима, него Чесима. У опште у Цислитавији долази једна школа на 909 Талијана. 1179 Немаца, 1214 Чеха, 1384 Срба и Хрвата, 1575 Словенаца, 1812 Пољака, 1859 Русина, 2008 Румуна и 3172 Мађара.

Из Балканије Сукоб код сала Вељуца. 9. ов. мес. село Вељуци, близу Охрида, опколила Је војска с једним јузбашом на челу, тражећи оружје код сељака, а покрај тога да их саветују да сеоским печатом потврде писмено, којим се изјављује како је становништво задовољно управом. Сељани нису хтели на то пристати, те јузбаша почне да их бије, мучи и затвара. Многи сељани докопају пушке па се утврде између Св. Петке и села и почну се тући с војском. Оружање Румуиије. Румунски министар војни наручио је у аустриским арсеналима 8000 шрапнела за топове калибра 75 сантиметара. Исто је_ тако наручио и еликтричне жице за пољске топове. Турско спремање. Из Цариграда телеграфишу „Берлинер Тагблату', да се Турска журно смпрема да дочека сваку могућу случајност на пролеће. Железничка дирекција добила је наредбу да спреми вагоне за транспорте. Магацини с храном 'пуне се а војска се премешта у гарнизоне, који су ближе граници. Оболео. Вас. Патријарх г. Јоаким, лако је оболео и од прошлога уторника налази се у кревету. Похватаки. Из Једрена јављају да је до сад нохватано 36 преступника. Образовани су одреди да похватају оне што тумарају дуж бугарске граИице. Првступницк. Из Скопља јављају да је у прошлу среду послат списак евију преступника, који су похватани у свих пет вилајета Румелије од 8. о. м. на овамо. Жандармерија. Преустројство жандармерије града Скопља свршено је, Сад ће се почети радити на преуетрој^тву-®блаене- : Жандаме-рије.

ТЕЛЕГРАМИ (28. Јануар) Будим=Пешта. Патријарх Ђорђе Бранковић жестоко је назебао и једва је јуче могао отићи у аудијенцију код цара, одаке се брзо морао вратити кући у постељу. Стање партрктархово не задаје бриге, али зброг болести неће моћи присуствовати дочеку српског Краљевског нара у Крушедолу него ће га заступати енископ бачки Шевић. Софијо. На сунрот саопштењима страних листова, која се тичу дебате у Собрању приликом интерпелације о маћедонском питању, „Бугарска Телеграфска Агенција'' констатује, да је, на питање оиозиционог посланика Страшимирова да ли влада евентуално намерава предузимати потребне мере против незаконитих ровења маћедонских комитета у Бугарској, Данев врло категорички изјавио, да је влада тврдо решена предузети најстроже мере против свих незаконитих ровења од стране маћедонских комитета у Бугарској. Овом приликом ;Бугарска Телеграфска Агенција" демантује и пронесене гласове, као да софиски полузванични листови иишу врло ратоборно против Турске. Нион. Овде је јуче пре подне приспела саксонска престолонаследниковица, у пратњи свога адвоката Лашенала, једног лекара и свога брата, ЈЗеоградеке вестм Њнхова Величанства, Краљ и Краљица полазе сутра у 9У 2 час. засебним мацарским возом у Карловце, одакле ће колима у манастир Крушедол, да се поклоне гробу Свога оца, блаженоупокојеног Краља Милана. Као што смо већ јавили, Њихова Величанства вратиће се још истога дана и у Београд ће приспети сутра око 7 часова у вече. Свечана аудиенцнја. !Њ. В. Краљ благоволео је јуче у подне примити у свечаној аудијенцији новопостављеног француског посланика г Жоржа Беноа, који је Њ. В. Краљу предао' своја посланичка пуномоћства. Аудијенцијије присуствовао минист. спољнихпослова г. Сима Лозанић. Г. Беноа допраћен је и из Двора испраћен на начин уобичајен за овакве свечане прилике. Помен. Сутра ће се у свима отачаственим црквама држати двогодиш њи помен блаженоупокојеном Краљу Милану. Наш зајам, На основу потпуно поузданих података можемо саопштити, да је наша влада добила одБанака уговорница из Париза службево извешће, да ће уиис нашега 5°| 0 зајма од номиналнИх 6о милијуна, бити отворен 13.(26. Фебруара о. г. 0'ваким успохом,- овога важнога пОсл-а наша влада може бити потпуно задовољна.

Наша Берза. Како сазнајемо предузете су мере да и Београдска Берза у кратком року отночне котирање наших обвезница овога последњег зајма. Претрес 1 фебруара т г. одређен је претрес у првостепеном суду за варош Београд, а за укреду и клевету коју је нанео г. Петар Аничић ксилограф у држ. штампарији Дратутину Аннчићу машинисти држав. штампарије преко „Малог Журнала" 10 и 14 маја прошле гоцине. Овај спор између браће потекао је са неверства у браку једнога од њих. Највећи добротвор. Господин ЈБуба Крсмановић, познати највећи пријатељ свију патриотских и хуманих установа, изволео је поклонити борачком друшту „Српском Мачу" две стотине и педесет (250.) динара, за набавку борачких сирава, и на тај начин постао је највећи добротвор овога друштва. Управа Српскога Мача сматра за своју најпријатнију душност да и овим путем изјави господину Крсмановићу највећу захвалност на овој патриотској помоћи. у Вазнесанској Цнрзи, у четвргак, на Три Јерарха, уза службу Божју, даваће пепачка друзкипа СтанкоииЛ парастос своме добротвору пок. Митрополиту Теодосију Мраовићу и утемељачима и заслужним својим члановима: Милутину Гарашанину, јереју Здравку Јовичићу, Пери Димићу, Јелени Рнјовићки. Милици Мајданац. Милошу С. Милојевићу, Даници Симићевој, Јовици Барловцу, Љуби Ненадовићу, Милану Каљевићу, Љуби Башковићу, Андри Вукашиновићу и Султани Станковићки. Музеј Српсне Земље. Породица пок. др. Лазе Докића бив. проф. Зоологије на Вел. Школи, да би очувала што трајнији спомен међу друговима ње говим по струци и да би са своје стране положила темељ стручној књижници у Музеју Српске Земље, уступила је Музеју све књиге пок. Докића по струци јестаственичкој. На овако лепоме сећању и заузимању за ову нашу стручну установу, која нарочито сада с почетка потребује помоћи, Одбор изјављује породици Докића сВоју топлу захвалност. Марвени лекари. За марвеног лекара при краљ. српском ђенералном консулату у Будимпешти постављен је по свом пристанку др. Зарије Поповић, окружни физикус у пензији, с годишњом платом од 2526 дин. ; за марвеног лекара прве класе окр. моравског, са седиштем у Јагодини, постављен је по потреби службе Мијаило Радовановић, марвени лекар исте класе при Краљ. срп. ђенерално консулату у Будимпешти. Нова телефонска етаница. Јуче је у Књажевцу отворена телефонска станица за јавни саобраћаЈ, који ће вршити потнуну дневну службу и преко Зајечара и 11араћина стојати у вези с главном телефонском линијом Бео гр д Ннш. Опроштај. Досадашњи ауст^о-угарски посланик барон Хајдлер одЕгерег, з'а кога смо јавили да је премештен У Женеву (Швајцарска) и да ће најдаље до 2. фебруара отпутовати На нову дужност, опростиће се сутр§_. у подне у згради посланства од овдашње аустро-угарске. колоције јсд|ој је био почасни преседиик