Male novine
Т«лефон уредништва 228
БЕОГРАД, ЧЕТВРТАК 27. ФЕБРУАРА 1903. ГОД
Тедефон Пере Тодоровића 136
ЦЕНА ОГЛ4СИМА ИРВА СТРАНА Петит ред 2в « д.
1ДЕНА ЛИСТУ: ЗА СРБИЈУ: Годинај 6 мес. I 3 мес. 18 дин.ј 9 дин. ] 4-50 д.
ЧЕТВРТА СТРАИА Петит ред 10 п. д.
ЗА СТР. ЗЕМЉЕ : Годинај 6 мес. |з мес, 40 дин .Ј 20 дин. ј 10 д.
ВЕЋИ ОГЛАСИ II® ПОГОДБИ ПРИПОСЛАНО ОД РЕДА I д. Рукеписи се не враћају Стари број 10 п. д.
ЗА БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ: Година! 6 мее. I 3 мес 30 кр. I 15 кр. | 7-50
Директор и власник II Е Р А Т 0 Д 0 Р 0 В И Г Е
1Е РЕТ1Т 10УВМА1
К1ЕШЕ 2Е1Т11И6
РОД. XVIII
БРОЈ 5 7
ПРОДАВЦИМА У УНУТРАШЊОСТИ Молимо све наше продав це из унутрашњости, да до 5 м а р т а закључно пошљу новац обрачун и непродате бројеве за месецфебруар. Јер ко то не учини, лист ће му се одмах обуставити а дуг еудским путем тражити. Админ. „М. Н. а
Пошто у мојој терзиској радњи имам готовог свештеничког одела као: џубета, ман тије, расе, полурасе, капе, појаса и остало што припада свештеницима. Тако исто имам: готовог одејања црквеног, као одежде стофане, кадифених, епетрахиља, стихара, наруквица, појаса, дархе за путир, ваздух, ђаконских стихара од беле француске стофе са ораром и наруквицама. Сво одејање црквено израђено је са финим златом. С тога коме од господе свештеника и цркве шта буде требало, нека се из= воли обратити мени лично у Пожаревцу. Стојан (Стока) СтеФановић ; терзија
Жапосно аи аслмиго
;
11 12 с!и таИп е{ Љ 4 аб <1е 1' аргез тИЈ. Кие с1и рппсе МПосће ргез 1е са!е ^ахагеуИсћ. 22 ,
— КуЋа ИЛИ стан ||» Врло лепа кућа за породицу са 6 соба, предсобљем, кухињом, купатилом, две собе за млађе, верандом, шталом и шупом за кола, кочијашким станом, водом и електричном иисталацијом. Иста се продаје (а.-енти сз искључују). Може се видети сваки дан између 1 и 12 пре подне и 4 до 5 по подне. Кнез Милошева улица бр 1 до Лазаревићеве кафане.
Ђ0РЂУ ХЛСУ бив. апотекару
Д^ШДНР Ђ. ХАСР бив. апотекарском помоћнику
даваћемо годишњи помен у овд. цркви 1. марта т. г. у 11 час. пре подне. фебруара 1903. год. Алексинац ОЛсалошђени Љубица Ђ. Хаса са децом.
Ма180П ои Лрраг1степ1 Тгез ће11е таЈзоп роиг ипе 1ат111е ауес К Иесез, апћсћатћге, си1БЈпе, ћајпз, 2 сћатћгев роиг ^епз с1е зегУ1се, уегапЈе, бсиге е1 гегтзе роиг уоИигез, 1о§етеп1 роиг УоИигез, 1о§етеп! роиг соићег, сопсЈцИез с!' еаи е!; ес1а1га§е е1ес1пцие, ез1 ои а \еп<1ге. (Оп ехс1ие Г Јп1егтед1аге с!ез а§еп1 сотегмаих). У1зЉ1е Гоиз 1ез јоигз сЗе
ПОДЛИСТАК
ЈбЦ Н0 ЈСроронанство
(историски роман из српске прошлости)
књига II.
(38)
14. У Бунурвшту То су и учинили. Телеграфски су молили кнеза, да не ре мети оно стање, каквоје раније било уређено, и да остави Привремену Владу с Гарашанином на челу, како је дотле постојала и о чему су се били сложили и договорили и Народна Скуглптина и Државни Савет. Осим тога напишу кнезу Ми лошу одмах и писмо, у коме су му опширније разлагали, да је стање у земљи још ровито, да су духови узнемирени, да има
агитација и подоадања са стране, а има и зебње код чиновништва да ће овом променом изгубити своје положаје и своја раније стечена права, н у Гарашанину имају веру и докле год њега виде на врху управе. умирени су и стишани. Најзад, садашња Привремена Влада творевина је Народне Скупштине и кад би сад овако била оборена простом наредбом кнежевом, Скупштина би сматрала да је тиме повређено једно њено право. А све то рђаво би утицало. За то поново моле кнеза Милоша да одустане од своје раније телеграфске заповести и да остави оно и онакво стање, какво је дотле било. Сви су се надали, да ће овај корак либералве групе имати утицаја на кнеза Милоша и да ће он јамачно уважити њине раз-
логе и тргнути своју раниЈу наредбу. У том уверењу сви су с нестрпљењем очекивали одговор из Букурешта. Али наде су им биле празне. 4. јануара Стевча доби од кнеза Милоша другу депешу. у којој се изреком вели овако: >Г1ри свој доброј волзИ да испункм жељу Скупштине, ја не могу то учинити, јер у депеши великога везира, која ми је послата у договору са гарантним силама, изреком стоји да ја поставим једнога од мојих сигур них људи, који ће ме за време заступати у књажевском достојанству. Па за то сам ја јуче онако и наредио и већ о томе известио великог везира. Још један пут кажем ви сте мој намесник, Угричић ваш асПа(:и8 (помоћник), аГрујић секретар«.
После ове депеше кнежеве никакве даље двоумице није могло бити. Ствар је морала остати оиако, како је кнез наредио, и ту се ништа више учинити није могло Стевча је примио сву власт у своје руке и почео управљати земљом у име кнежево. Међу тим вест о томе да је и Порта већ потврдила избор кнеза Милоша, брзо се раширила по земљи, и свуда је изазвала најлепше расположење. Београд је услед тога пливао у радости и сами Београђани огласе да ће ово кнежево признање прославити тродневном светковином. На Београд се угледала и остала Србија и свуда су настале свечаности. (Наставиће се).