Male novine
Тел®фон Пере Тодоровз&а 636
БЕОГРАД, ПЕТАК 28. ФЕБРУАРА 1903. ГОД.
'Гелефон уредништва 22Б
ЦЕНА ЛИСТУ: ЗА СРБИЈУ: Годинај 6 мес. I з мес. 18 дин.ј 9 дин. I 4"5о д. ЗА СТР. ЗЕМЉЕ : Годинај 6 мес. јз мес. 40 ДИН.| 20 ДИН. I 10 Д. ЗА БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ: Годинај 6 мее. I 3 мес. 30 кр. | 15 кр. [ 7-50
Е»Р *ОЈ © ПАРА
ЦЕНА (1ГЈ! Д ('ММ1 ИРВА СТРАНА Нетнт ред 2в ж. жЧ&ТВРТА СТРАНА Нетит ред I© п. д. ВЕЋМ ОГЛАСИ II® ПОГОДБИ Ш-ШПОСЛАНО ОД РЕДА I д. Руквписи се не враћају Стари број 10 н. д.
БРОЈ 58
КШМЕ 2Е1Т1Ш6
Директор и власник ПЕРА Т0Д0Р0ВИЋ
1Е РЕТ1Т ЈОУВНМ.
ГОД. XVIII
ТЈмаље 1»
»Ј
на углу гробљанске и ратарске улице — на коме су обори са осталим зградицама, продаје се под врло повољним условима. Упитати код „Албанезас на горњем спрату. 72 ФФФФФФФФФФФФФФ
ПРОДАВЦИМА У УНУТРАШЊОСТИ Молимо све наше продав це из унутрашњости, да до 5 м а р т а закључно пошљу новац обрачун и непродате бројеве за месец фебруар. Јер ко то не учини, лист ће му: се одмах обуставити а дуг судским путем тражити. Админ. „М. Н."
сошегааах). У1зЉ1е {оив 1ез јоигз де 11 12 ди таћп е1 <1е 4 а5 <1е 1' аргев шЈЉ. Кие ди рппсе МНосће ргее 1е саГе ГуагагеуИсћ. 22
РАСПРОДАЈА
< о; 0и. и' <
Пошто у мојој терзиској радњи имам готовог свештеничког одела као: џубета, ман тије, расе, полурасе, капе, појаса и остало што припада свештеницима. Тако исто имам: готовог одејања црквеног, као одежде стофане, кадифених, епетрахиља, стихара, наруквица, појаса, дархе за путир, ваздух, ђаконских стихара од беле француске стофе са ораром и наруквицама. Сво одејаље ЕЈрквшо израђено је са финим златом. С тога коме оД господе свештеника и цркве шта буде требало, нека се изволи обратити мени лично у Пожаревду. Стојан (Стока) СтеФановић, терзија.
43 > П п XI о > >
УГУТГОЈПЗУс!
1-
ЂОРЂУ ХЛСУ бив. апотекару И Д.УШЛНУ Ђ. ХЛСЈЈ бив. апотекарском помоћнику даваћемо годишњи помен у овд. цркви 1. марта т. г. у 11 час. пре подне. фебруара 1903. год. Алексинац Оокалотђени Љ^бица Ђ. Хаса . са цецом.
•V. 'ацгсипцуд^уц!^!«
Мађарско-срнски сиоразум
. .. -к . . -&•. .зкцас — *|§ или стан §$► Врло лепа кућа за породицу са 6 соба. предсобљем, кухињом, купатилом, две собе за млађе, верандом, шталом и шупом за кола, кочијашким станом, водом и електричном иисталацијом. Иста се продаје (агенти сз искључују). Може се видети сваки дан између 1 и 12 пре подне и 4 до 5 по подне.
I Кнез Милошева улица бр. 1 д° ! Лазаревикеве кафане.
дима, па непрекидно ропство од толико стотина година, ослабише прилично везе комшиства, братства, љубави и солидарности, које је у току толиких столећа онако дивно постојало било, као што то песма слави за време Сибињанина Јанка и сина му Матије Корвина. — Настала друга времена; други и обичаји. Хајде, хајде; стари Мађари још и боже помози — умели су се они разговарати поприличнојош и с Милошем и Михаилом. Али они што дођоше доцније; почеше разговором, који ни један Србин разумети није могао. Истина није се са свим затрло семе оних старих Мађара, који су хтели некадање братство и споразум са Србима, али њихов број био је у јавности тако мали, да би, још недавно, већ унапред било безнадеждно упуштати се у претрес могућносч ч повратка онога старога стања.. ... , ) Но и Срби заборавише на некадање савезништво и братство с Мађарима. Властела изшбе, а сељак, весео што је изнео живу главу, није имао кад да размишма да је инда између
Савези и споразуми између Мађара и Срба бивали су и дуготрајни и врло чести у старије ј ља о традицијама, доба, од кад су се најпре Срби, ■ стинктивно осећао па онда Мађари трајно населили ј комшија треба да буду добри ју долини Дунава, односно Саве ј односи. МаЈбоп ои Арраг1етеп1 притока ових великих река.; И онда дође год. 1848., која Тгез ђе11е шајвоп роиг ипе ГатШе Нарочито борба против Турака | поквари све ; место да господари ауес 6 Ршсез, апИсћатђге, сшзјпе, нашла је и Мађаре и Србе врло ј царство памети, зацариле се усиђатз, 2 сћатћгез роиг ^епз с!е вег- често уједињене на бојном пољу. ! јане главе! Вреди ли о том опу 'се, уегапЈе, есше е1 гет1зе роиг д ЛИ п ропаст Српске Царевине; ширније говорити? Не вреди, УоЈШгез 1о§етеп1 роиг ушШгез 1о § е- м оногд се екле ■ ШЈ0 је ма ко И ма каД; има . теп! роиг соиђег, сопаш1:ез с1 еаи е! Ј ; •! Г Ј ес1шга§е е1ес1п Ч ие, ез1 ои а уепс1ге ПОСЛе ње ОДржало беше, КЗО И јући ЗГОДНу прилику пропусТИО, (Оп ехс1ие Г јшегтесИаге <3ез а§еп1; освојење Мађарске до изнад Бу-' не враћа се више, 1848—1849
ПОДЛИСТАК
5едно ЈХророчанбтво (историски роман из српске прошлости) књига II. (39)
15. Даља радња у Скупштини После ових догађаја, које смо иапредиспричали, НароднаСкупштина први пут се скупила на састанак 5. јануара. На тој седници Стевча изјави Скупштини да је постављен за намесника књажевог и изложи цео ток догађаја. На то саопштење Скупштина одговори нарочитим актом, који је упутила заједнички новом намеснику, старој привременој влади и државном савету. Ту, у том
акту, Скупштина прво помиње свој протест од 2. јануара у коме је исказала своје негодовање, што је кн.аз сам, без договора и спораоума с њом, поставио свога намесника, и то у времену када се још налази у туђој земљи, а затим се од речи до речи вели даље овако: „Али, почем је књаз овако учинио пре него што је дознао за закључење Скупштине, и почем благоразумност налаже предупредити сукоб, који би могао бити од штете за нашу унутрашњу независност — почем је даље и сам књаз наш, у духу исте предосторожности, која је и саму Скупштину руководила, погодио и за свота местозаступника одредио управо оно лице. према коме и Народна Скупштина има потпуно поверење, то Скупштина, примајући са ра-
досном готовошћу ово решење књажево, и сама решава да потпреседатељ српке Народне Скупштине, г. Стевча Мијајловић, као местозаступник књаза српскога, до доласка овога управља земљом и извршује књажевску власт«. После овога у Скупштини је настао мали одмор, а затим је решено да Скупштина даје отцуст своме секретару г.Јеврему Грујићу, који је сада добио нову дужност секретарску код новога књажевског намесника. Место Јеврема за главног секретара скупштинског буде изабран Милован Јанковић, који је одмах тај посно и прихватио. Том приликом председник скупштински, г. Миша Анастасијевић, преоложи да се Јеврему Грујићу изда писмена благодар-
ност од стране скупштинске за његов неуморан и родољубив рад секретара скупштинског. Овај предлог буде једнодушно примљен и ту одмах напише се и та благодарност Грујићу. Овим је завршена радња старе привремене владе. која је у најопаснијем тренутку прихватила у руке судбину земље, и тако сретно и успешно довела ствари земаљске до овога стања. Последњи рад привремене владе била је потврда новог скупштинског закона. Али тај закон није потврђен онако како га је Скупштина донела, већ с велнким изменама.
(Наставиће се).
ј м - ј ч и I Ј Г I Т I N»— н "» г