Male novine

ложеност ни из далека не играју ону улогу у ширењу туберкулозе, какву и и приписују. По његову мишљењу, мредрасположеност добија се овако. Деца која доје заражују се "туберкулозним бацилама својих родитеља или послуге. Дечји су организми вевма пријемљиви, али се болест не мојављује одмах, јер детињи организам не реалише на туберкулоз. И тек далеко доцније, у младићко доба, у ма каквим неповољним условима, болест се појављује у свој својој ужасној снази. Из овога је јасан за кључак: ваља чувати децу која доје од- опасности да се заразе туберкулозом, и можда ће млеко крава, непријемљивих за туберкулозу, чувати од опасности децу која доје. Професор се Беринг задржава и на другим реалнијим мерама. Оне болеснике од јехтике, који се могу излечити, ваља држати у нарочитим болницама. Они ће се ту не само одморити, очврснути, можда се и излечити, но ће се ту десиш и ово много важније: ти ће болесници навикнути на одређени целисхо;ан начин живота и научиће се како да чувају своје ближње од опасности да се од њих заразе том тешком болешћу. И та знања они ће несумњиво ширити и међу својим познаницима. А баш од тих болесника и прети опасност човечанству. Неизлечљиве болескике ваља смештати у засебне заводе, где ће проводити остатак својега живота. Професор Беринг је на крају свога извешгаја показао, шта је у томе погледу учињено у Германији: ваља се дивити енергији, с којом се Немци боре против туберкулозе' За немно10 година у Германији је отворено 57 лечилишта и санаторија зајехтичаве; 27 санаторија отвориће се за кратко вреиие. У том раду учествују не само држава и окрузи, но и Црвени Крст, приватна добротворна друштва, осигуравајућа друштва, радничке болничке касе и фабриканти »Само с одушевљењем, како је владало за време крсташких ратова, може се с успехом борити против нчјопаснијег непријатеља човечанства," ТЕЛЕГРАМИ (10 Март) Петроград. „РускаТелеграфска Агенција" јавља : У страној штампи пронела се вест, да је руска влада одобрила да се Србији да 10 милијуна бојевих метака од пушке Берданке. Овлашћени смо да ту вест у толико исправимо, да је руска влада начелно пристала да се тај поклон учини, али под условом, да рок предаје буде концем маја и то само тако, ако на Балканском Полуострву не буде поремећен мир. СоФИја. „Бугарска Агенција" изјављује да је вест, да тајни руски агенти воде надзор на граници о мерама против маћедонских комитета чиста измишљотина. Ове је мере предузела сама бугарска влада по својој властитој иницијативи и оне се најенергичније примењују од самих бугарских власти. Рим. У Неапољу је ухапшен Гоц, руски студент, по народ-

ности Јеврејин. Са полициским комесаром који га је ухапсио, био је руски вицеконзул и један виши руски чиновник. Гоц је оптужен као саучесник Балмашева у убиству Сипјагина. У тренутку хапшења Гоц је енергично протестовао, и изјавио је да је социјалиста а не анархиста. Узапћена документа врло су важна и послата су министру унутрашњих дела у Рим. Париз. Сенат је усвојио буџет министарства спољних послова О маћедонском гштању Делкасе је рекао да Француска увек с интересовањем прати догађаје у Маћедонији. Порта је сама признала да су хитне практичне реформе неопходно потребне. Француска ће се ангажовати само у друштву са осталим великим силама, али ће увек пазити да се очува њен утицај и да се поштују човечанска права.

Хладни гроб прогутао је једног од најдаровитијих српских новииара, неуморна трудбеника, који је пером у руци јуначки: бранио своја убеђења, и одушевљена родољуба, који је искрено и предано служио великим интересима отаџбине, тврдо и непоколебљиво убеђен у њену бољу и светлију будућност. Покојни Јовић рођен је у гнезду Српства, у Оточцу, у Војничкој Крајини, где су му преци живелк оц старина. По свршетку претходних школа, Јовић се одао војничком позиву и свршио је Граничарску Кадетску Академију с најбољим успехом. Као млад официр учествовао је у ратовима у Италији и у Чешкој. Но Јовић је из ране младости волео књигу и својски се трудио да стече што шири круг знања и образовања, и ове тежње одвеле су га на другу сграну и он је напустио свој војнички положај, а одао се грађанској служби. Као приватан енжењер Јовић је стекао поверење и наклоност становништва свуда где је био, а у тој служби зарадио је и велики иметак. Управо све дотле, док није се страсно помешао у политику, Јовић је био материјално потпуно обезбеђен, човек и живео је мирно и задовољно. Почетком деведесетих година пок. Јовић буде изабран за по-| сланика на карловачком народ-' но-црквеном Сабору и од тога доба настаје његово живље мешање у политику. У почетку свога политичког рада покојник је био радикалац и примио се уређивања новосадске „Заставе" у најтежим тренутцима, када је њен дотадашњи уредник, г. Ја,ша Томић био ухапшен због убиства пок. Мише Димитријевића на новосадској желез. станици. Истицањем у политици пок. Јовић постао је чувенији и виђенији, али од тога доба почињу и његове тешке борбе и трзавице у животу, које су га и до гроба пратиле и његов до тадашњи мирни живот стоструко загорчале. Ступајући у политичку борбу пок. је Јовић, као што смо већ видели, изашао као радикалац. Али наскоро он се разиђе у мишљењу са својим политичким друговима, услед чега напусти уређивање „Засгаве" и оснује свој засебни лист „Стражу", у којој је кроз две године војевао против радикала и водио оштре полемике с новосадском „Заставом 1 '. 189в. год. Јовић се преселио у Србију, где је одмах с целом породицом својом прешао у српско поданство, у жељи да и своју децу васпита у српским школама и да их запоји српским духом. У Србији покојник је одмах запао у политички вртлог, који захвата све нас доморотце, па од кога не могу лако да се сачувају ни Срби који дођу са стране. У почетку Јовић је покушавао да остане "као на некој висини према нашим странкама, и почео је издавати .,Моје Новине" , које су желеле да према свему и свима буду непристрасан судија и оцењивач. Али „Моје Новине" нису имале никаква успеха и морале су убрзо престати. Овај новинарскн покушај појео је и последњу готовину Јовићеву, срчену раније, у срећнијим годинама, и од тога доба покојник је био упућен искључиво на своју књижевничку зараду, а већ се зна каква је она у Србији. У први мах покојни Јовић нашао је зараде код »Малих Новина" и ту је дуже време радио као главни сарадник листа. После је прешао у друге редакције, и у службени „пресбиро", али су га и доцније у два маха понова прихватиле Мале Новине", и једном је дуже време био и њин књиговођа и благајник. 1898 године покојиик је уређивао полемички в е ч е р њ и додатак службених „Српских Новина а 1899. год. Јовић васкрсао је из мртвих ^Дневни Лист « и неко време био је његов уредник. Последњу годину и по покојник је провео без сталнога посла и зараде и стога је бии запао у велику оскудицу. Покојни Јовић био је човек темељна образовања и широких погледа, врло вредан и плодан радник на пољу српске па и стране журналистике, у којој је увек заступао српске народне интересе. По својим политичким погледима и начелима он је био човек од напретка и слободоумља, али одсудан противник свију претеривања и безумног јурења за белосветским новинама. Видећи у шта се изметнуо наш српски радикализам и какве је озбиљне штете нанео целом Српству, пок. Јовић био је одлучан

противник наших радикала и водио је против њих неприкидну борбу, дубоко уверен, да тиме врши своју свету дужност, као добар српски родољуб. Сав његовјавни рад заснован је био на дубоком и истинском уверењу, с тога је заслужио, да га на последњем растанку испратимо узвиком: „Мир пепелу твоме, а слава успомени твојој"!..

25бОРрадеке вести Одликовани. За ревносно помагање државних власти у купљењу .пореза Њ. В. Краљ |благоволео је одликовати медаљом за грађанске заслуге: Тодора Ђорђевића председника општине влајковачке; Весу Ракића, председника општине златарске, среза копаоничког, и Тасу Божиновића, преседника општине луковске, среза сврљишког. 7 еелу. Директор нашега листа г. Пера Тодоровић није у Београду от; прошле суботе. Прво је путовао у Ристовац ради извршења свештеног обреда кумства, а за тим иде у своје село, где ће остати за који дан због својих личних послова. Тргованока уговор између Србије и Турске поново је продужен још за два месеца. За цараника прве класе у споредној царинарници на ГТреполцу *постављен је Велимир М. Стојковић, порезник у пензији. Школоки нгдзорници. Постављени су: за школског надзорника прве клаее за округ врањски и топлички, Петар Петровић, професор гимназије Краља Милана I., по службеној потреби; и за школског надзорника друге класе за срезове: пожаревачки, моравски и . хомољски, Милош Димић, црофесор гимназије Кнеза Ми хаила. Отпуштзн. Др. Владимир Рачовановик, писар треће класе министарства просвете и црквених послова, отпуштен је из државне службе. Инжињзрск!! уназ. У министарству грађевина постављени су: за инжињере прве класе Светозар Јовановић, Драгомир Спасић и Михаило В. Илић, инжињери друге класе; за архитекте прзе класе Милорад Рувидић и Никола Несторовић, архитекти друге класе; за инжињере друге класе Јован Видановић и Кирил Савић, инжињери треће класе; и за подархитекту друге класе Ђорђе Бајаловић, ( свршени техничар и цртач министарства грађевина. Пр&минуо. Мијаило Јосић, учитељ ов I. у пенсији, умро је јутрос у 5 сати. Погреб ће бити сутра у 2 сата после подне. Стан покојников Краљ Милутиова ул. бр. 34. Јавља се пријатељима ради знања. Народно Позоруште. Вечерас ће се у Народном Позоришту приказивати Зец, шала у три чина, написао И. И. Мјасницки, превод с. руског. Редчтељ г. Тадоровић. Капелник г. Покорни. Во1не саднице од 15. марта ове год. обустављају се даље издавати из расадника Топчидерске Економије. До тога дана примљене поруке испоручиће се свима поручиоцима.