Male novine

лази туда улицом, освртао се и гледао. Неки су се смешили. \ Један рече: „Црногорскапосла! а .| Једна жена примети : можда нешто тражи и моли!... Кад је Црногорац први пут застао и прекрстио се, застао је био и Драгојевић и пажљиво је гледао гпта Црногорац ради. Кад Црногорац понови то исто пред другом дворском капијом и пође даље, пође за њим мало брже и г. Драгојевић и стиже га према кафани Обилаћа. — Помага ти бог, чоче викну Драгојевић. Црногорац се окрете, погледа Драгојевића и одговори му: — А бог ти помога, добри чоче! Драгојевић му приђе и пружи му руку: — Одакле си, ако је слободно питати ? — Слободно, брате, слободно, зашто не би !... Ја сам вала са сред Црне Горе!... — Дакле, брат Црногорац?.. — Јес, валај, прави Црногорац ! — Па хоћеш ли ми право рећи, да те нешто право и братски запитам ? — Хоћу, валај, питај поштено и све ћу ти истинито и по штено казати. — Ја сам те мало час гледао, како си у два маха стао пред Краљевим Двором, скинуо капу и прекрстио се. Што си то чи нио, по богу брат да си, кад ето сви ми и толики други свет туда пролази, па то нико не ради и нико капе не скида, нити се крсти!... Што, дакле, ти је дан тако да чиниш?.... На то Црногорац одговори: —- Ја сам ово учинио по мојој српској дужности, што је тако требало; а то како ви радите •— тако и мора бити! Ви сваки дан овуда проминете по стотину пута, и не можете сваки час застајати и капе скидати. А ја ово сада први пут пасам (пролазим) поред Краљевскога Двора, и ред је, и грех би пред Богом био, кад ја ту не бих застао, капу скинуо и прекрстио се, ка' што се ради пред сваком великом светињом. А они је Дом за нас Србе највећа светиња, јер под његовим шљеме-

јјжвник Каје Дољског од А. Лнухћина (46) Надам се да се више нигда ни пробудити неће. Пре неколико дана писала ми је Лида: „Моја ће се жеља ипак испунити, јер ћу по својој свадби свакако склонити тетку да пође за вас...« Можда ће је одиста и склонити. Мени је и то потпуно све једно. Кад би сваки човек ма једном у животу оно осетио, што сам ја осетио, што ће рећи јасно се видео једном ногом у гробу, непријатељства би међу људма савршено нестало. Човечји је живот сабијен у тако узак оквир незнања и немоћи, живот је тако случајан, непоуздан и кратак да је смешно

ном живе српски Краљ и српска Краљица!.... Бог да их поживи!... И Црногорац показа руком на Двор и опет подиже мало капу с главе. — Хвала ти, брате!... То је велики и леп пример и за нас Шумадинце! — рече Драгојевић. И ово је заиста велики и леп пример и призор! Тек кад човек види овако поштовање народно према поглавару своме, може разумети како се шака горшгака кроз векове могла одржати као слободна и независна, у сред страховите поплаве мусломанске, која је чак до Беча захватила? Могу ли изгубити битку, могу ли икада бити побеђени и покорени борци, који овако гледају на свога војводу и оволико га цене и узносе? Никада! Такви људи могу изгинути, али они никад не могу бити побеђени. И колико још других поука лежи у овом једном једином примеру!... Зацело леп призор! Из народа Невине жртве. (Нзве птај »Малим Новинам : !".| Повише година има како се сељани села Катуна и Ћићев ца парниче око неког повеКег парчета земље поред Мораве. За то време неколико сељана села Катуна испребијано је у Моравишту« и кад су се прошле године обе стране поравнале. та вест примљена је са ретким задовољством. Земљиште, које је постало својина општине Катунске, издало је под закуп Пореско одељење, те да се тако одужи државна пореза, која се за време спора накупила. Мислило се да ће тако на обе стране завладати мир, али није било тако. Браћа М >ксимовићи, Сава и Милутин, из Катуна, узели су били под закуп један део општинског земљишта. У петак 21 пр. м. отишли су да ору ту земљу, а с њима је ишао и Савин син, Матија, са својим јединим дететом. Још нису били забраздили на прву бразду, а на њих насрне 'есет људи са секирама мотикама и буцама којима се риба растерује. Сава и дете некако умакну, ; а Милутин и синовац му Матија падну им у руке, те крвнички буду ис кад га човек још загорчава лудим непријатељством. Како је по томе рат врло велика глу пост ! Како се то и одлучују људи на узајамно уништавање? Човек има само једног правог непријатеља: смрт. Борити се не може с овим непријатељем, али му не треба ни помагати. Али шта ћемо, кад ово признавање наше слабости према том нашем непријатељу и ова нежна љубав према нашим ближњима не истичу из моје моралне промене, већ доказују скору старачку немоћ ? Шта бисмо друго, већ се морамо и тиме задовољити. Време је престати бити Паја, већ постати Павле Матвејић, па мирно пригрлити старост са свима њеним последицама. Јест, старост, старост ! (Крај)

пребијани. Кад Милутин падне онесвешћен, они га оставе, па се окрену Матији, те га онако изубијаног мучише на разне начине, чупањем језика, ломљењем зуба, трпаху му земљу у уста и набијаху, прескакаху преко њега све дотле,' док го I нису осетили да се почињу искупљати људи, које су чича Сава и дете били позвали у помоћ. Тада они умакну, а људи ону шојицу на колима одвезу кући. Те но%и издахнуо је Мати ја, а Милутин и сада леЉи тешко болестан. Са пох^алом се мора споменути, да је власт среза темнићског са рет-' ком брзином отпочела истрагу и кривце похватала. У притвору су: Вогосав и Рист I браћа Вељковић I, са још једним сродником и једним слугом; Васа и Гаја браКа ЗдравковиКи, са још четири своја сродника, сви из Ћићевца. Како чујемо, кривци су признали дело и кроз који дан биће спроведени суду на осуду. Свл Максимовићи су мирни људи, те их у толико више жали сва околина. Покојни Мата био је јединац у оца, оставио је за собом старог изнемоглог оца и мајку и жену са седморо мале дечице, а Милутин сем жене и двоје женске деце нема никога више у задрузи. Шта суд буде по овоме урадио, известићемо поштоване читаоце. Чудновата небеона нојава. „Нишки Заставник Ј јавља:" у четвртак 6. ов. месеца око 9 часова у вече појавило се једно небесно тело у величини електричне богенлампе. са врло јаком светлошћу. Оно се је кретало правилно и приметно и појавило се на нашем хоризонту оц прилике у правцу према Шар-планини и кретало се право ка Књажевцу пресецајући средином Ниша. над „Арнаутпазаром". Ово је бидо око 2 часа изЈутра. И ако је у то време небо било мутно, ипак цео „Арнаутпазар* и један део Ниша били су осветљени, ка > да је месечина. Рефлекс свет • лости овога тела одсјајивао је као кад севају муње, али ово севање је било стално и правилно, као било на пулсу. Око четири часа изјутра ово је тело зашло и изгубило се из вида. Утисак на посматраоца у овом моменту кад је преко Ниша прелазило није био баш најпријатнчји и сваком се огледао на лицу страх и ! сета."

Из српског света Кнзжзви& Мирко у Риму. Римски дописник петроградских „Новости* јавља: „Црногорски Кнежевић Мирко провео је неколико дана у Риму. Пријем који су му указали краљевски супружници, био је по из.гледу најсрдачнији и најпријатељскији, али, како сам дознао, и покрај свег свог старања, Виктор Емануило није могао сакрити неку хладноћу и уздрж- ј љивост и на све могуће начине избегавао је разговоре о политици и државним питањима. Овде многи знају, да јеуочи свог одласка из Рима кнежевић Мирко био примљен у аудијенцију од папе. Он је у Квиринилу рекао да га не чекају на доручак и, не говорећи никоме ништа, отишао ју у Ватикан. Та је околност изазвала многе разговоре и узоуђење а тајанственост, која је пратила тај састанак, тумачи се на разне начине,"

Помоб нзвеоињокрј сиротивж. Српско певачко друштво у Мостару „Гусле ' издало је извештај о раду овогодишње главне скупштине, коме је прикључен јаван рачун о прилозима који су приспели за невесињску сиротињу. До главне скупштине приспело је друштву 18,224 круна 46 потура. Од свих вароши српских најлепше се одазвао Београд. Одбор госпођа и госпођица из Београда послао је чист ириход са своје забаве у износу 8 4011 круна а Главни Одбор за скупљање прилога у Београду послао је 5000 круна, а Љуба Живковић београдски ацвокат послао је сакупљених 3144 прилога. На тај начин највећи део скупљених прилога пада на Београд. Од личности дали су највећу своту мостарски трговци Перин и Милићевић, који су приложили 500 круна. Пошто прилози са стране непрестано стижу, то ће одбор издати накна ;но рачун о даљим приходима као и о расходу. Из словенсцог света Нољаци нзовзсно нодупиру германизацију Пољака. Краковска „Иоша Ке1:огша" доноси занимљив допис из Буковине, којијејош један нови доказ злокобне словенске безазлености и непрактичности, Више пољских новчаних завода из Галиције имају у Буковини своје филијале, Најважнија је Таличка хипотекарна банка." Ту банку основали су сами Пољаци, па је она и сад у рукама пољским. Њен филијал у Буковини у Черновицама највећи је и нај: пливнији новчани буковински завод. Она ради с великим бројем трговаца, нанатлија, поседника. И ако није задатак кредитних завода, да воде националну политику пољску, не смеју они њој ни сметати, шкодити. А то ради овај филијал. Од неколико десетина њених чиновника, од највиших па до најнижих, нема ни једног Пољака, ни једног хри!1.г<анина Голема већина тих чиновника не само да су хладни према свему што је пољско, већ су чланови странака немачких, непријатељских Пољацима, у опште « 'ловенима и стубови Немштине у Черновицама. Чак ни у просветно хуманитарним пољским друштвима нема од њих ни једнога, а камо ли у којој пољској политичкој странци или друштву. При изборима живо раце за Немце против Пољака, а у том им помаже и утицај; што им га прибавља пољски завод и пољски новац.

Из Балканије С> т коб Софиски листови имају из Ћустендила овај извештај: „Нарочити курир јавио је, да је чета Савова имала 25. фебруара други сукоб изнад села Разловице, где су чету били опколили 3000 редовне војске и 1000 башибозука (?!) Чета је имала рђаве положаје и очајно се борила на живот и смрт. Кад су из чете Савова већ погинули десетину устаника, иза леђг туроких појави се велика чета Алексе Поројлије са 70 устаника и отвори пустошну ватру на Турке. Охрабрена тиме чета Савова радосно повиче „ура". Изненађени од Поројлије, Турци нагну бега ти, оставивши око 200 мртвих. Рањенике су одвезли, те им се не зна