Male novine

Из српског света Парница прохив закладз Јована н Марнје Трандафилке. Др. Емил Бабеш будимпегитански адвокат предао је будимпештанском суду, као делегованом суду тужбу, којом румунски митрополит као заступник православне румунске цркве тужи српског митро полита патријарха као заступника карловачке митрополије, тражећи ни више ни мање него две трећине из штипендијске закладе Јована и Марије Трандафил, која износи 735 јутара земље а вредност те земље процењују Румуни у најмању руку 880.000 круна. Та је парница већ у теку и оба заступника већ су обележила своје становиште. „Застава" доноси сада извод из тужбе др. Бабеша, од 7. новембра 1902'. год. У тестаменту ове штипендије морају бити „православно-восточног вјероисповједанија али без сваке разлике на народности" и „да трећи тал ових питомаца имају бити деца ердељска, а трећи тал из других аустријских провинција." На основу тога траже Румуни једну трећину, ону која је одређена за ердељску децу, а како и ван Ердеља у Угарској има Румуна, то траже другу трећину ;■ а угарске Румуне, а једну трећину остављају милостиво Србима.

ДЕМОНСТРАЦИЈЕ СРБА ЂАКА У БЕЧУ Из Беча јављају, да је српска академска омладина у недељу демонстрирала пред станом професора славистике на бечком универзитету др. Ватрослава Јагића. Срба ђака могло је бити до стотине. Демонстрацијама је учинила краја полиција, али се демонстрације сутра дан поновиле: полилиција се и тада умешала, те је једног ђака ухапсила. Демонстрацијама је дало повода гшсање др. Јагића о етнографским приликама у Старој Србији и Маћедонији, због тога је био нападнут и у сриској штамгш и поднео оставку на чланство Српске Кр. Академије Наука, коју је после повукао натраг. О овим демонстрадијама пише бечки „Фремденблат": Пред станом члана великог дома, дворског саветника Ватрослава Јагића искупило се у недељу после подне 0 д прилике ^0 српских ђака, те су

П0ДЛИСТАК

Дедко ЈСророчанетво (историски роман из српске прошлости) књига II. (69) 19. Њрод и чиновницн Већ на састанку од 19 Јануара дошло је на Скупштини до живе препирке и ту су пале многе тешке осуде. Чим се отворила седница од 19. Јануара, председник скупштински Капетан Миша објави, како су се за реч пријавили многи посланици. Међу њима био је и посланик Исајило Кузмановић, из Белога Поља, у ваљевском округу. Исајило је први добио реч, али он објави да због слабости не може го-

лармајући демонстрирали против његовог политичког држања. Српски ђаци који збогсрпских Цвети беху сви закићени врбицом заузеше место на тротоару према стану дворског саветника, те одмах за тим ударише у оштро звиждање. Одмах затим зачуше се узвици као : „Переат Јагић !" „Апцуг Јагић !« итд. Полиција је растерала ђаке, али није никога ухапсила. Дворски саветник Јагић, који се за време демонстрација налазио код куће, није се показивао на прозору. — У понедељак демонстрације се против дворског саветника Јагића поновиле. Од прилике сто ђака поново је отишло пред кућу у Јозефштату, где научник станује, те су му приредили мачју музику. Полиција је одмах изашла против демонстраната те их растерала. Један ђак је због отпора ухапшен,али је после легитимирања одмах пуштен на слободу. & * О истој ствари добиле су пештанске „Српске Новости* из Беча слеДећи извештај: „Јуче на Цвети присуствовала је српска академска омладина у огромном броју при парастосу погинулог руског конзула Григерија Стефано вића Шчербине, у овд. руској цркви, и тим указала 'своју последњу захвалвост човеку, који је енергично заступао и бранио интересе потлаченог српског народа у Ст. Србији. ГТосле овог упутила се омладина пред уредништво „Нове Сдободне Пресе" да демонстративним путем изрази своје гнушање због писања истог листа о Маћедонији и Старој Ср бији. Демонстрација је текла врло живо: узвици : г ,Ађги§ Ргеззе" „Иш Ргсббе", разлегали су се силно и неколико каменица полетеше прозорима. Због ужасно гадног времена (кише и ветра) није се могла полиција одмах скупити, те се домонстранти најмирнијим путем разиђоше Затим се једна мања група упутила стану др. Ватрослава Јагића да му се захвали на онај познати чланак у „Н. Сл. Преси", у којем је онако бешчасно продао своје знање. Но пошто је број демонстраната био мален, разиђоше се уз неколико узвика Данас око једног сата по подне, продужена је демонстрација против др. Јагића. Око сто двадесет Срба ђака (међу њима и неколико браће Руса) скупило се — и поред најжеш

ворити, но моли посланике да га саслушају, он је спремио да импрочита свој писмени предлог, Скупштина се одмах одазвала овој молби. Тада Исајило узе читати свој предлог, у коме је прво »благодарио милостивноме Богу, што је овако саставио народ српски на Скупштину, на којој сваки може своје и народне тегобе јасно и слободно изјавити". Затим је Исајило разлагао и доказивао, да они људи, који су од 1839. године па на овамо били коловође против династије Обреновића, морају се сматрати као непријатељи ове земље и свега српског народа, за то их више не треба даље држати у служби државној. Кнез Милош је живот свој полагао за Србију, а ови људи били су против сво

ћег полициског нападаја — пред станом др. Јагића. И ту се разлегоше узвици: „Регеа1 Ја§1с", „МЈзбГаИе уЈбвепзсћаП", „Издајица« и т. д. ГТолиција је бесно растеривала демонстранте, но ови су поред свих тешкоћа успели да три пут доспу пред стан Јагићев. За овим се омладина опет груписала и уз певање химне српског великана Милетића: „Орао клиће" у путила се према универзитету. Уз пут се још певало: „Онам, онамо", „Боже братимства" и „Ој Словени". Свечано су се разаегали звуци српских песама по сред гордог Беча; и на лицу публике, која је у огромној маси куљала, као да се опажало неко аадовољство, као да је свако омладини одобравао. Код универзитета, пред словенским ј (Јагићевим) семинаром, викало се опет „Регеа!:" и „Издајица" и онда се сви братски разиђоше."

Из Балканије Устаиичкз чете. Софиском „Дневнику" јављају из Дубнице, да се 30. пр м. у пограничним местима чуо топовски пуцањ у правцу од великог села Берово малешевско. Говори се да тамо има две устаничке чете, услед чега су аскери у петак бомбардовали село. " зрок оотавдг. Одговарајући на питање једнога посланика зашто је влада дала оставку, бугарски министар преседник др. Данев изјавио је у собрању, како се у земљи опазила известна струја против политике владине. За то је оп сматрао за нужно да поднесе оставку кнезу и да му остави да сам процени прилике, па ако одобрава ту политику, да он опет управља земом; а ако ли не одобрава, онда да коначно одступи. З&тзорена Фабрика жажица, која постоји у Бањ ! Катенец, (Бугарска) затворенаје и отпустилаје све раднике, јер не може да издржи страну конкуренцију, а предвиђена увозна царина од 20 дин. на 100 кила жижица недовољна је да заштити ту индустрију. Стављен пед надзор. Генерал Цончев, који је по рашењу апелационог суда био пуштен у слободу на новчано јемство, стављен је под полициски надзор.

га књаза. Такви- чиновници не могу се трнети у служби. »Такви људи — говориоје Исајило — нити су кад имали, нити сад имају, нити ће икад имати народна поверења«. А како у државној служби српској може бити само онај, који верно служи своме књазу и у коме народ има пуно иоверење, то он пред лаже да се од сада оним званичницима и чиновницима, који су били неверни своме књазу и народу, никако више не поверавају дужности државне. Но почем он не нознаје све издајнике народне, то поименце помиње само Вучића, као коловођу њиховог, и даље фаамилију Ненадовића, као и ове советнике: Алексу Јанковића, Стевана Марковића, Јеремију Станојевића и Јеврема Гавриловића. Остале издајнике знаду други

ТЕЛЕГРАМИ (3. Април) Маћедонско питање Цариград. У петак 28. пр. мес. био је у Смрдешу у костурском округу (битољски вилајет) сукоб једног одељења редифа и једне бугарске чете од 75 људи, коју су предводили петорица вођа међу њима и Сарафов. Уз помоћ бугарскога становништва околних села чета је ноћу избегла На Турској страни погинула су четворица и тројица рањени. Пошто је Порта добила повсрљива саопштења, да маћедонски комитети за православни Ускрс спремају на разним местимд Маћедонпје устанке, или атент .те или демонстрације, то је наредила војне мере обазривости и умолила је бугарског егзарха да утиче на становништво да се стиша и да га 'не заводе маћедонски комитети. Лондон. Нарочити дописник »Тајмсов" разговарао је у Скопљу с Хилим пашом. Главни инспектор Хилми иаша мисли да је угушен арбанашки устанак, у коме је учествовало само једно мало племе, и да ће 20.000 војника у Митровици спречити даљи устанак. У погледу дејства реформне акције Хилми паша тражи стрпљење за још три месеци. Ван конака дописник је нашао мање оптимизма. Арбанашка су племену закључила међу собом бесу да оставе на страну све унутрашње спорове и да се одупру реформној акцији, Осим тога је време топло и ведро, што бугарским четама олакшава њихову игру. Дондон. „Морнинг Пост мисли да су опасности маћедонског питања у најмању руку локалне природе. Руска владамора својој штампи наређивати да ћути, јер само док Русија и Аустро-Угарска заједничкн раде, обезбеђења је и слога Јевропе у балканским стварима. Лондон. Како „Тајмсу" јављају, ту скоро су Бугари напали једно турско село, поклали људе и жене, и бременим пробуразили утробу. Лондон. Н^рочити дописник „Тајмсов" који се у Скопљу разговарао с Хилмл пашом, не дели пашино мишљење, саопштено данас. Дописник у разоружању Арбанаса види једино излаз, али је то неизвршљиво Али је дописник довољно објективан кад посланици и они ће их показати народу. Овај предлог Исајила Кузмановића изазвао је у Скупштинћ живо одобравање. Кад видоше шта је он предложио, онда многи посланици, који су раније тражили реч, одустадоше од тога изјављујући: да су и они хтели рећи ово исто што је предложио Кузмановић и да погпуно усвајају његов предлог. После Кузмановића истакну се Вучко Томић из Градиштаи Вујо Васић из Горњег Милановца, те почну редом набрајати све оне незаконитости које су почињене од 1839. год. па на овамо, а нарочито године 1842. 44. и 58., када су Обреновићевци гоњени по целој земљи. (Наставиће се.)