Male novine

иесму. По саопштењима »Берлинер Тагеблата« султан не само да је спокојан, но се јако боји да убиство Шчербине не поквари Портине односе према Русији. Говори се да је Зиновјев дао разумети у ЈилдизЋошци да је стрпљењч Русије исцриено и да ће Русија у скоро ставити султану нарочите захтеве. Све то изазива у двору узнемиреност.

ТЕЛЕГРАМИ (7. Април) Стлајн. Кандидациона листа Стојана Петковића за председника општинског, нријатеља данашње владе, с потпупом већином гласова., победила. Иротивници снуждени. (8. Април) Рим. „Агенцији Стефани" јављају 6. о. м. из Цариграда: Султан је примио италијанског посланика у аудијенцију и изјавио да је чврсто решен да изведе реформе у Маћедонији. Султан је даље саопштио посланику, да су предузете енергичне мере да се угуши побуна Арбанаса. Цариград. Маршал Омер Ружди паша, са својим штабом од три офипира отпутовао је у Скопље. Цариград. Султан је подарио маршалу Омеру Ружди паши титулу ђенерал-ађутавта. Цариград. У сукобу турских трупа с једном бугарском четом од четрдесет људи у округу кочанском (вилајет скопски) пало је с турске стране осам људи. —■ Маршал Омер Ружди паша, који је 6. о. м. отпутовао за Скопље, добио је наредбу да у Кернини с дивизионим ђенералом Шакир пашом још једном позове упорне Арбанасе да се нокоре с претњом да ће иначе одмах енергично поступити. Цариград. У округу петрићском (вилајет солунски) и у округу флоринском (вилајет битољски) искрсле су бугарске чете. Њима су се придружили становници неколиких села Становништво је веома узнемирено Тамо су послате трупе. Појединости се још не знају. Цариград. У Скопље је приспео маршал Омер Ружди паша, командант трупа, које су концентрисане код Митровице. Призрена и Феризовића. Нови Скопски валија пошао је на пут у Верисовић, Призрен и Ђаковицу. Цариград. Ио једном саопштењу главног инспектора Хилми паше, 29. пр. м. био је у Каснару, округ пе тричски, санџак серески, сукоб с јед ном бугарском четом од 40 људа, која је имала 6 мртвих и 6 рањених. Остатак се разбегао. Код рањеника су нађене Манлихерове пушке и капе с натписом „слобода или смрт". Турци су имали једнога рањеника. Цариград. Редифски батаљон послат у потеру за бугарском четом која је одвела двојицу Куцовлаха и бави се на висовима између округа петрићког и струмичког, имао је 31. пр. м сукоб с том четом. После борбе, која је трајала неколико сахати, чета је побегла, оставивши једнОг мртвог, а одвела је три турска рањеника. Цариград. Вести из санџака кирикилиског (једренски вилајет) јављају, да су из Трноваџика 80 сељана по-

бегли у Вугарску. Многи сељаци из села Саранџика, Конара, Девлета, Луагача, Куркурдера, Долусинка и Јениџе пристају уз чете. У Канару су два Турчина убијена на раду у пољу. У Карамсу био је сукоб с једном четом, од које су двојица погинули, а Турци су изгубили једнога. Француски почасни конзул у Киркилиси, Додопула, отпутовао је отуда јер му црети опасност од комитета. Порта је пропустила да мотри на ову пограничну област и тек сад почиње слати тамо посаду. Сарафовљеви губици код Смрдеша (у округу костурском) износили су 5 мртвих, 5 рањених и толико и заробљених. Цариград. У Јилдиз је стигао протест првака из Скадра на Бојани против нових судова. Неколико дана раније стигла је Таксин паши са скупа из његова места рођења депеша, кога моле за посредовање у овој ствари. Писмени протест тражи да се нова судска организација повуче, да се ново постављене судије опозову и да се поврате раније судске прилике. Протест су потписали 104 првака, међу којима су 20 бегова, 30 хоџа, 40 мухамеданских трговаца и 4 православна хришћана. Тамошњихришћани којима од напада у марту 1897. који је остао некажњен, потпуно владају Ароанаси, без сумње су приморани били на потпис. Вилајетске власти као да потпомажу њине прваке под ништавим изговором, да се плате нових судија не могу наплатити. Узрок ове потпоре доста је провидан те се власти боје да се про/гестно расположење не окрене против њих. Цариград. Скадарски командант жандармерије, Есад паша, вратио се са своје екепедииије. Услед жалба бискупа Бијанкија и дипломатских рекламација, вилајетске ће власти новцем исплатити рекламације, које је Есад паша учинио код брдских племена Ксела. У опшТе је Есадпанга у Базији и Бисказији и околини ухапсио 25 људи. Они су сви ухапшени за то, што су њихова места отежавала реквизицију животних намирница, или из других каквих разлога. Цетиао. 6. о м. је један непозпати Арбанас из револвера ранио двојицу нових суди.ја. Стање је рањеника озбиљно. Коисул Шчербина Цариград. Овде је 6. о. м. приснео руски станични брод „Дон.ец" с лешом Шчербине, .Царигркд. 7. о. м. после подне био је на руском станичном броду парастос Шчербини. У вече је брод с лешом отпутовао за Севастоиољ. Турска Беч. По једном атинском допису „Пол. Кореспонденције" турско-грчки трговински уговор потписали су 30. пр. м. министар преседник Скузес и турски посланик Рифат беј и још исте ноћи поднет је грчкој скупштини. Румунија Букурешт. Поводом двогубе прославе рођендана краљева и годишњице његова избора за румунског кнеза, била је јуче у Саборној цркви све чана служба, којој су присуствовали сви министри, заступници краљевске породице великодостојници, ђенерали

и многобројна публика. За тим Јсу министри честитали краљу. Варош је била окићена. Јучерашњи је дан и у унутрашњости свечано прослављен. I (9. Април) Рим. Краљ је уважио оставку министра спољних послова Принетија и одликовао га лентом ордена Св. Мавриција. Цариград. Ускршњи су празници свуда прошли на миру. Последњих дана су ухапшени неколики Арбанаси из арбанашког гарнизона у Јилдизу. Предузете су мере опрезности против сумњивих елемената, који се противе реформама. Порта је одлучила да појача војску у скопљанском вилајету, евентуално и да удвоји трупе концентрисане под Омер Ружди пашом код Митровице, Призрена и Феризовића. С тога је наредила да се мобилишу 24 батаљона редифа у Малој Азији. Ова мера не узнемирава дипломагске кругове, јер је они сматрају као потребну и знак Портине добре воље да сломи отпор Арбанаса. Солун. „Рајтеров Биро" јавља, да је 6. ов. мес. прешла из Бугарске једна чета од 500 људи у Маћедонију, и наиђе на једну чету од 30 војника, која се, пошто је добила појачање, упусти у борбу с бугарском четом. С турске стране пало је 7 људи а с бугарске тридесет мртвих. Устаничка чета имала је бугарску униформу.

Јаеоградске везтч/с Одликовава у војсцн. Њ. В. Краљ благоволео је одликовати: орденом Таковског Крста трећим редом: санитетског потпуковника д-ра Евгенија Брановачког и вишег интенданта четврте класе Милоша Станића; орде•ном Таковског Крста четвртим редом: пешадијског мајора Драгољуба Михаиловића и санитетског мајора д-ра Михаила Петровића; и орденом Таковског Крста петим редом: капетане I. класе: коњичког Петра Панајотовића, артилеријског Владимира Бошковића, пешадијске: ( ветислава Мишковића и Душана Р. Димитријевића, артилеријског Саву Стевановића, ђенелштабног Миливоја Зечевића, кбњичког Бранислава ЈГонткијевића и ђенералштабног Драгутина Кушаковића и артилериског капетана II. класе Јована Миљковића; орденом Св. Саве петим редом: коњичког капетана I. класе. Андрију Милојевића; ме даљом за Војничке Врлине: артилериског потпуковника Ђорђа Ванлијћа, артилерцско-техничког мајора Душана Станојевића, пешадијског мајора Милутина Милошевића и инжињерско-техничког мајора Стевана Бошковића; и кмпетанс I. класе: пе шадијског Танасија Гавриловића, артилеријског Милету Танкосића и пешадијске: Стевана Васића и Љу бомира Костића; медаљом за војничке врлине: у граничној трупи: титуларног наредника Ђорђа Радовановића, поднареднике: Петра Ћаловића и Тодо-

сија Милановића и капларе: Симеона Милошевића, Милића Димића и Ђуру Поповића; и редова дринске болничарске чете Витомира Вуковића; ослобођавајући их све од плаћања таксе. Пенсионован. Алекса Борисављевић професор Велике Школе, стављен је у пенсију Реактивисани. Коњички пуковник Љубомир Н. Христић и коњички потпуковник Петар Мостић, који су до сада били у пенсији, враћени су у дејствителну службу с истим чином. Положили иопит. Положили су испит: за чин активног пешадиског капетана пешалиски поручник Сретен Протић ; за чин резервног пешадиског капетана резервни пешадиски поручнук Хенрих Лилер; и за чин активног пешадиског потпоручника пешашски-нареднпк Драгомир Нешић. Вереве. Г. Василије Џанга, виши чин. Београд. Задруге, верио се другог дана Ускрса са г-ђицом Арети ћерком уваженог трг. београдског г. Периклеса Захо. Честитамо! Сдобрена женадбз. У начелу је одобрена женидба артилериском поручнику Љубомиру Рад. Вуловићу; а коначно нижем административном чиновнику пете кл. ЧедомируПетковићу с госпоћицом Станом, подсвојкињом Марије и Александра Стаменковића, директора у пензији из Београда. Народно позориштз. — У четвртак, 10. о. м., представљаће се Кип, драма у 5 чинова, написао Александар Дима Отац. Велики француски драматичар нашао је у животу генијалног енглеског глумца Кина одличан материјал за драму. Геније и страст (како се ова драма друкчије зове) доведени су у њој у сукоб пун тешкоћа за представљача а интереса за гледаоца. Највећи глумци узимали су улогу Кина, јер је једна од најтежих за извођење. У нашем позоришту Кина су приказивали као гост. Адалберт Матковски (1899). и Кнез Алек сандар Сумбатов — Јужин (1901). Драгана. У суботу,, 12. о. м. представљаће се први пут већ раније објављено Драгана, драма у 4 чина, наппсао П. Брије. Велико ннтересовање публике за овај новитет у довољној мери обезбеђује материјални успех овога комада у нашем позоришту, а велики морални успех стекла је ова драма у Француској комедији, те ће, без сумње, такав и стим успех показати и у нашем Народном Позоришту. СинФонијски концерат у народном псззришту. Програм је синфонијског концерта, (соји београдски војни оркестар приређује под управом капелника г. Ст. Биничког, у петак 11 ов. мес., следећи: „Отело" — Увертира од Дворжака; Зећегзо — П то11 од П. Крстића; Легенда Еа с1пг за харфу уз пратњу оркестра од Обертира; Карневал у Паризу од Свендзека; Увертира за опе^у г На Уранку" од Ст. Биначког; Синфонија Бр. 1. С — <1иг од Бетовена. Почетак чачно у 8 часова у вече. Цене места обичне. „Малер неког ОФацира" — одлична шала, приказује се вечерас код »Коларца" и јако је заинтересовала публику. Посета ће бити обила. Програм је нов и веома занимљив.