Male novine

између оба владаоца и њихових народа, па и овом приликом поново изјављује осећаје благодарности који су се изразили приликим путовања Краљева у Бугарску и^које Бугарски народ гаји према савезној војсци, која се борила код Плевне. и њен#г узвишеног вође. Хрватска Загреб. Поводом парастоса, који је јуче овде приређен Паскрићу погинулом сељаку у Запресићу приликом афере са заставом. на Марковом тргу била с-е искупила велика маса овета, махом жена и дечака. После црквеног обреда, свет је певао хрватску народну химну и лармао. Полиција и жандармерија очистиле су трг, а улани су разјурили свег искупљен у Илици и на Јелачићевом тргу. Ухапшено је неколико душа. Загреб. У Локовници, у беловарском комитету, дошло је ј>че из непознатих узрока до изгреда, који су нарочито били управљени против пароха и општинског бележника Пошто среском старешини није пншло за руком да поврати мир, комитетске власти позвале су војску о општинском трошку. Војска је стигла. И ако није било даљих изгреда, војска ће ипак за сваки случај остати. Крал> Едвард у Паризу Париз. Министарски савет саветовао се о припремама за службени дочек енглеског Краља Едварда. (19. Април) Париз. Краљ Едвард стигао је овамо. На станици га је дочекао Лубе. Варош искићена заставама. Краљ и Лубе одвезли су се у енглеско посланство. Чули су се узвици „Живела република! Живела војска!" Ништа се особито није десило. Намкеница. Нашег трговца извозника, пријатеља и добротвора сељака ове околине Филипа Павловића шабачког трговца, целокупно грађанство општине осеничке среза подгорског данас изабра за свога почасног грађанина Тиме се грађанство ове општине у неколико одужило за доброчинства овога народног трговца и извозника, од кога овдашњи сељаци имају и имаће користи. ЧУДО У НАРОДУ 1. 0д тице вмшевш. У набраја њу непостижних чуда, наш народ често наводи ,од тице млеко". Познате су читаве приче, у којима се као нешто што ве може бити, спомиње ",,од комарца уво", „од тице млеко" и т. д. Чак и научници држали су да млеко имају само она Божја створења, која је Лине назвао сисавцима. Али је све то била. за блуда! Јоћп НипЈег пронашао је и у тице млеко ј Овај прирбдњак у својим списима, говори о томе млеку. Изучавао је дуго начин храњења код појединих земљиних становника, па је видео да се и неке ..тице небесне" хране својим млеком. Бескрајна је разноврсност у начинима, крје је природа створила појединим животињама у њиховој исхрани кад први пут „погледају" овај свет. Код многих се инсеката

женка унапред постара за овај случај. Она снесе своја јаја тамо, где ће њени младунци, чим се излегу, наћи довољно и добре хране, каква њима прија. Друге, опет, женке, нанесу у сво^е гнездо извесну врсту материје, која Јајима служи за гнездо, док се младунци не излегу, а младунцима за храну док се по гнезду разиђу. Многе тице°и многе врсте пчела прикупљају ту прву храну за своје мла'дунце још израније. Њих хране и женка и мужјак. Код наших, домаћих пчела, храну прикупљају пчеле раденице, и оне су у исто доба дојиље. Код многих животиња храна за младунце налази се у телу саме женке. Те животиње, трошком свога сопственог тела, хране своје младунце, храном погодном за њих. То су сисавци, који нарочитим, спољним органима, спроводе младунцима своје млеко и тиме их хране у њиховим првим данима. У те сисавце нису рачунате тице, можда само с тога, што њихови органи за дојење младунаца нису били споља већ изнутра. Нисмо их видели ! Јоћп Нип1ег их је видео ; видео их је у гуши голубова које смо ми сто пута преврнули не загледавши им у гушу. У свом истраживању различних начина исхране животињских младунаца, овај је природњак пронашао да сви часници разгранате породице голубова имају сличне способности у овом погледу. Голупче, као и четвороношче ( [ а и не говоримо о човеку — двоношцу) док не доспе да се храни обичном храном храни се некаквом храном, кој^ се лучи у том циљу, не само код женке, већ изузетно и код мужјака и то код голуба, више но код голубице. Општа је и карактерна црта кол свију тица да се и мужјак и женка подједнако старају о извођењу и храњењу својих младунаца. Али овај посебни начин храњења материјом која се лучи из тела родитеља, опажа се само у извесним врстама; та материја лучи се код њих из гуше. Јоћп Нип1ег-у чини се да су овом способношћу одарени и папагаји. Он је посматрао мужјака — папагаја како редовно храни своју женку: прво испуни своЈУ гушу па јој онда преда храну, из кљуна у кљун. Често се могу видети папагаји да пуне своју гушу том храном и кад је у њихрвом ггрисуству каква личност која-је њима мила. Голуб кад милује голубицу, тако исто напне своју гу у као кад храни своје младунце. Ма какав а је састав ове материје у тренутку њенога лучења, потпуно је извесно да се она одмах згруша ва у белу и зрнаету кашу. Јоћп Нип1ег налазио је у том облику у гуши голубова. Голупчићи се хране том храном за кратко време. Већ трећега дана та им је храна помешана са извесном количином хране, којом се голубови обиччо хране. У колико голуб расте, у толико више добија обичну храну а већ седмог, осмог или и деветог дана престане лучење оне хранз у гуши родитеља, па се и у гуши младунаца више не налази млека. Занимљива је ствар да голуб може у почетку давати ову чисту материју, без примесе обичне хране, адоцније

се та материја меша са обичном храном. Жљезде, које луче ово тичје млеко, об^стављају свој рад, као што то бива и код сисаваца, и младунци брзо остају без млека. „Има млека од тица"; али не траје дуго. 2. Ри5а, ноја иде. Познато је да рибе пливају и да је то њихова најглавнија особина; али има риба и које иду, скачу, баш као сваки пешак То су рибе које носе овај лак научни назив: РепорћШакпиз Кое1геи1еп! Те чудне рибе живе самб у водама Суматре, по ушћу река, по речним литицама а никада по каља вим речним заливима. Дуж обале Лоанга. кад је време мирно и морска осека, могу се видети туцетима по влажној обали, тамо где није густиш траве где се обала није сасушила. Кад их нико не гони, ове рибе скачу, "савијају се и протежу ; тако подскакујући, пређу знатан простор влажнога земљишта. Често се могу видети како подскакују и међусобно се јуре. По нека се од њих прикачи за какав корен, те тако виси. Кад их ко јури, ове рибе скачу по читав метар висине. По читав сат могу остати ван воде. У осталом, јако су плашљиве. Занимљиво је да опрезно ослушк ју, да им не наиђе какав непријатељ. Тога ради стоје уздигнути на грудвим перајима, Ако их ко поплаши, оне стану брзо скакутати, јурећи води, где ишчезну. Могу да прескоче по два и три пути већи простор но што су саме дугачке. Кад наиђу на плићак, по коме би ипак могле пливати,. ове рибе радије скакућу. Тада производе веома особито клоборање, које је још занимљивије кад их је више на броју Тешко их их је ухватити, јер су веома опрезне. Црнци их лове стрелама. Па и тада, ако су лако рањене, скачу и јуре у воду. Риба —- пешак има добре табане! БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Солуискч* дога-ђај. Као што смо и јуче јавили, због важних догађаја у Солуну, ми смо се постарали за нарочите извештаче из Солуна и Скопља. Те смо извештаје саопштили јуче, па их саопштавамо и данас, и с.аопштаваћемо их редом како долазе. Свраћамо нарочиту пажњу штованих читалаца на ове извештаје. "Лзостао. Због нагомиланог материјала, а нарочито због опширног извештаја о догађајима у Солуну, из данашњег је броја морао изостати подлистак Једно пророчапстпо. Верен»е Г. Милан П. Ковачевић, виши чиновник Народне Банке верио се с г-ђицом Лепосавом, ћерком почив. Владе Стојановића бив. начелника поштанско-телеграфског одеље ња. Срдачно честитамо. Иа знање. Јавна предавања, што их „Срп. Пијемонт" приређује, од којих је прво требало бити у недељу 20. ов месеца, због непредвиђеног неспоразума у погледу сале на В. Школи, одлаже се за идућу недељу 27. ов. месеца, а тада ће се држати у 3-и по ч. у сали В. Школе. Програм за канализацију. У синоћној седници одбора београд-

ске општине изабратаје комисија за припрему програма за израду планова за канализацију. У комисију су ушли г. г. Д-р Јован Данић, Милан 0. Петровић виши инжињер, Јован Смедеревац инжињер, Милан Капетановић проф. В. Школе, Д-р. Марко Леко проф. В. Школе, Д-р Милан Радовановић, Д-р, Демостен Николајевић, Д-р. Милорад Гођевац, Тома Марјановић инжињер и Милан Милосављевић шеф одељења за канализацију. Пемачким Друштвима у Београту и Нраљевини СрбиЈи. На сва питања управљена од стране певачких друштава „Беог. Пев. Друштву," односно олакшица V подвозу, смештања у Београду приликом педесетогодишње прославе, као и односно разашиљања партитуре заједничке, песме а и о осталим појединостима, .Беог. Пев. Друш." ће до 25. о. м. опширно одговорити свакоме друштву и партитуру послати. Онадруштва из Беогрнда и унутрашњости, која још нису ништа јавила односно свога суделовања при 50-годишњој прослави, нек изволе што скорије јавити, да би одбор за дочек гостију могао отпочети нужне припреме. Цена хлвбу. Од идућег месеца биће смањен коефиценат, који пекари урачунавају у продајну цену хлеба. За поручење тога питања одбор општински изабраће у идућој седници комисију од људи посвећених у те послове. За другу половину месеца априла остаће цена хлебу која је била и у првој половини овог месеца. Читуља. Светислав Л Радовановић, дугогодишњи благајник и администратор „Београдских Новина," после краткога али тешкога боловања, преминуо је јутрос у 6-и по часова, у најлепшем мушкоме "добу, у 27-ој години. Његова смрт завила је у тугу и вечну жалост његову добру супругу и нејако чедо у колевци, а пријатеље дубоко ожалостила. Поко ник беше усталац у свакоме послу, тачан и савестан, те је стога био вазда поштован. Уредништво Г; Београдских Новина узгубило је у Свети једног посленика, који се не може лако заменути. Погреб биће сутра у 3 часа по подне. Стан Хилендарска улцца број 25. — Нека је мир и покој цуши нашега доброга Светислава! Вечан му спомен ! НОВЕ КЊИГЕ И ЛИСТОВИ (Г. г. пиоци и издаваш, којн желе да им дела прикажемо у нашем листу, треба да пошљу уредништву бар по један примервк а по могућству и два, и дело ће им увек бити приказано). М оуо Зипсе. Мјезесшк ха ргоисауапје рћЈгЈскШ ргоћ1егаа. 1Јге(1јије Ог. Н. НткоуГс. СосИпа II. Вгој 24. ЗуШапј 1903. 2а§гећ. У1азћ1а пак1ас!а. Учмт&љ>, педагошко - књижевни лист. Орган учитељског удружења. Година XIII. Уредник Н М Чолако вић учитељ у Београду. Власник и издавач: Учитељско Удружење, 15. април 1903. Београд. Штампарија Светозара .Николића 1903. "**»• ;•>«€>