Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

31

— Позорник Иван доставља, како су се два шегрта побила на чесми и један другом главе тестијама поразбијали. Њихови мајстори веле, да их се не тичу шегртеке главе, али моле, да им се наплати по један грош за тестије.

— Стојан Шеретовић, папуџија, жали се на Јоку Теетерашицу, која седи у његовом комшилуку, што му на таван од куће баца манђије, те је залудила његовог сина, Дашу, па овај хоће, да се убије за њезином ћерком, Саветом.

— Живко Урошић, хотелијер код „хинеског цар“ жали се на г. Пају Пајића, што му још од пре пет месеци неће да плати кост и квартир, све се изговара, да ће за који дан новце примити; међу тим има да носи штекер, рукавице и да иде у позориште.

— Господин Јован Ђозарић, професор, жали се са великом тугом у срцу на позорника —еке улице, што је отровао његово драго псетанце „жужу“, које је пазио и волео нег бог зна шта на овоме евету.

— Америкапац Грант, који је одсео у хотелу код „скиптра,“ жали се, да му се некакво непозвато лице, за време његовог бавлења на пољу, увукло у собу бр. 16, и одатле украло: капут и Фине Финландске чизме, покрај тога и један златан прстен, који му је драга успомена на гроФицу Шаборнијеву.....

Практиканат Мишић, пошто доврши читање акта, диже се са столице и спремаше се да изађе.

— Дакле, то је све — питаше г. Правдић.

— Све. Од јутрос нема још ништа. Осем, да се она ноћас затворена лица узму на одговор за бекријање после прописаног времена.

— Бога вам, узмите их одмах на испит, То су већином занаџијски раденици. Није право, а и штета