Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

32

је по њихов посао, да их дуже време задржавамо... Нека их, нек иду на рад....

— Хоћу одмах — додаде Мишић, покупи сва акта и оде у евоју канцеларију.

Господин Правдић за тим зазвони, и запита: има ли ко да чека на пољу 2

— Има један сељак да се тужи — рече жандарм.

— Пусти га.

У канцеларију уђе сељак Живан Животић. Скиде фес с главе, поклони се по сељачки, затим диже руку до чела на десној страни, те и по војнички поздрави г. Правдића.

— Шта је брате 2

— Ја знаш, молим ти се господине, дотеро сам вод дрва да продам. Што се каже пореска сам глава по закону. Војник сам друге класе....

— Па шта ћеш 2

— Ама, господине, дотеро сам дрва, те продадох вод на пијаци једноме пиљару. Па неће да ми право плати. Даје ми неке жућаке. Тера ме на зор да примим. А ја не хтедох, него дођо вод' суду, ако има мени јутрос суда.... Је ли ово насиље.... Шта се чини вод: од овога народа Зар, што сам сељак да ме вара2 Неће, бога ми. Вели, у мене је суд, како

ти ја кажем. А вала неће бити тако.... Бога ти, господине, суди нам вод, или ћу овога часа ићи нимистру ....

— Како се зове, брате тај пиљар 2

— Не знам га брате и господине. Ене му дућана онд на ћошку ....

Правдић звони. Жандарм улази.

— Нека одмах иде један жандарм е овим братом, па нека с места позове онога човека, којега овај сељак покаже.