Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

35 на више. Испењем се горе. Свирнем опет — нема никога. Случајно се обазрем по ходнику и угледам крв.... Погледам иза мене, а оно сијасет стопа човечијих, све од крви. Ја се уплашим. Бацим моју корпу са киФлама и земичкама; стрчим доле низа степенице, излетим на улицу, и ево ме сада код вас... Ја сам се уплашио. Можда и није тако. Али, молим вас, да видите и ви. Мора да је нека несрећа у кући господара Петровића....

На овај изненадни глас, господин Правдић дохвати одмах своју капу, мету је на главу, и викну:

— Четири жандарма на службу. За мном.....

Затим истрча из канцеларије. Изађе на улицу и брзим корацима нестаде га кроз гомиле света.

Он оде у — ску улицу, право кући Петровићевој..... Ту.

Ко вам у вароши не познаје трговца Јована Петровића 2

Питајте само за њ... Сваки ће вам рећи: то је човек на свом месту.

Поштено ради, никога није зајео, никог преварио. Муштерије из паланке пазарују највише код њега. Поштено послужи, поштено и наплати,

После тога сиротињу пази. Није било једном, да је о благим данима, пред Божић или Васкрс, походио сам, лично, оне сиротињеске Фамилије, што станују на крају вароши. Ту је дознавао нужду њихову, уверавао се о потребама сиротињским и одмах их из свога џепа намиривао.... Ко помаже сиротињу, тај се одужује Богу.

3%