Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.
7
— Ми ћемо њих — коњоједе! Није данас оно време, — нек не мисле проклети Татари !....
Неће сни уплашити храбре Русе — па ни сам Мамај, а декмоли какво псето, какав црнпурасти кржљавац Арпашка. Ми садина самог татарског цара пљујемо; и њега се не бојимо.
— Ја се не бојим да дођу на мене једног седам Татара, говораше други....
— Противу нас нико не еме, нико, нико! С нама је св. Ђорђе.
Тако се хваљаху војводе и бојари један пред другим, но при чаши вина....
Мало подаље од бојарских и војводских шатора, на обали реке Пјане, сеђаху у гомилицама прости војници и разлађиваху се од тешке припеке. Ту с њима сеђаше Маљута из села Карачарова, и причаше им, како је он са војводом кнезом Волинским војевао на Казан, како су на њих пуштали камиле, како се они нису уплашили од дреке камила ит,д. ит,д. Један млад војник, коме беше име Никита, а одликоваше се доскочицама, сеђаше са још неколико војника под једном врбом, и немарно наслонивши се на руку, певаше овако:
Ао, браћо, у Москви је нездраво ! Жалосно је велико звоно зазвонило....
— Та до врага! ман' се тог кукања! и онако сам пун туге и чемера. — За ким тугујешг сигурно за женицом2.. Па ако ти се ова песма не допада, а оно да ти певам о Чурилиигуманији. Рано рани у зору, На јутрење Чурила,
МАМАЈЕВО РАЗБОЈИШТЕ 1