Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

39

На сваки начин требало је да има велику кураж, те да се под таким околностима реши на женидбу.

А при том морамо замислити, да наша прамајка није била баш тако идеална лепотица, као што то сликари претстављају. Имала је ниско, пљоснато чело, напред искосирене зубе и испалу браду, пљоснат нос п испупчене јагодице. Ноге биле су јој криве, са великим стопалама и чворавим коленима.

Ово потврђују археологија (наука о старинама), геологија (наука о земљи и њеним унутрашњим променама) и палеонтологија (наука о окамењеним животињама и биљкама) са рукоопипајемим доказима. Наша прамајка има много улика против себе.

Морао је бити то горак живот, што су га наши преци проводили. Држим, да једва и да су смели дању се и појављивати. Морали су ноћу излазити по свој ужитак. Њи ни домазлук мора да су сачињавали: — разно корење, гомоље, печурке, дивљаке, жир, љешници, кисељак, спанаћ , покрађена јаја из тичијих гњезда, мекушци, — као што је то и данас код милијуна њихнога потомства. А кад је непогода била по све рђава за излазак, онда су „гризли у киселе јабуке“ — као што се вели, и глодали масан лапор, као што то наша браћа на обали реке Нила и дан дањи чине. И кад би човек полазио храну да тражи, скривао је жену и децу у своме трњаку, коме је само по гласу налазио пут. И говор људски располагао је тада са мало гласова. Није их имао ни два пут