Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

40

толико као у говору псећем, а ни у половину као у говору петловом. Прпслушајте само, кад петао са кокошкама збори, па ћете видети колико пзобиље гласова има на расположењу. Ал кад бп ноћу, у пустари, сусрео се са каким створом подобним себи, како бп оба на једном закрештали и стругнули безобзирце онамо, одакле су и дошли— у свој сопствени трњак! Човек, знао је добро, да су му курјак п медвед непријатељи; ал највећи непријатељ беше му човек.

И први, коме је пала на ум мпсао, да се један камен с другим може наоштрити, у њему пробушити рупа са шпљастим каменом, у рупу забости дугачка мотка и да са тако направљеним оруђем сме напасти на тура, медведа, лава! — Какав је то сплан господар на једном постао! Постао је краљ, чим је сазнао, да је оружје допуњујући саставак човечији !

Тако наоружан човек већ не иде го; набавио је себи и својој жени рутаво руно; своју ложу није више крио по трњаку. Са својом каменом секиром обараше дрва, са тешким камењем забијаше кочеве у дно бара, те тако сазида у води, на кочевима, град и склони тамо децу и мал.

Она секира од камена учини га господарем целога света.

Расмотрите камену секиру у музеуму; то је врло интересантно комађе. То су гробови нашега племства.

Господар са секиром од камена, био је већ у своме сопственом племену краљ. Ко му се