Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

52

метра. 'Го је мала нежна справица, налик на дечије обртаљке, (што их уз ветар гоне да се окрећу). Крила су јој, танки исковани златни листићи, осовина сењија у рубину а котур покреће точак од сто зубаца. Окретање овог точка показује, колико је јако промахивање (измењивање ваздуха). Оно не сме бпти ни јаче ни

слабије од покрета „непогоде“ (загушљивог гаса). Он сам на то мотри. И пошто је све предохране учинио, пошто је на све положио он сам своју руку — пошто је сачекао, док се сви наложени послови посвршавају, био би последњи, који из тулума излази на дневну светлост.

Дневна светлост — Где је ту дневна светлост 2

У Бондаталу сунце нема обичај да сија. А штог2

Јер над њиме лебди непрекидно сенка, што је прави облак од дима.

То је црн пејзаж (цртеж предела) псцртан чађу. |

Сви путеви тамо су црни, од угљеног муља. Куће су поцрнеле од чађи. Шуме и поља црне се од сићаног угљаног праха, што га ветар далеко развејава са грдних камара каменога угљена. Камаре ове једнако расту, јер их непрестано наносе крчећа колица; па их товарна кола опет смањују. Па и сами људи и жене што ту раде, поцрнели су п почађавили. Ако околне шуме скривају тица у себи, то ће чак и оне морати бити црне.

Улаз у мајдан прислоњен је уз стрмену страну једног брежуљка и свуд у наоколо огра-