Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

56

Камени угљен покреће свет. Дух брзине у напретку произлази од њега. ељезнице, пароплови позајмљују од њега своју чудновату снагу. Свака машина у опште, која оличава, ствара, живи од каменог угљена. Он чини, да се може становати на земљи, што се све више хлади. Великим варошима даје он ноћу њихно осветљење. Он је земаљско благо, последњи дар, што га земља поклања раскошном човештву. —

да то се и зове камени угљен: — „Црни дијаманти.“

Иван Беренд насљедио је овај мајдан од свога оца, који га је отпочео копати сам, без помоћи акционарског, пили предузимачког друштва (конзортијума).

Беше то екромпа радњица. Околне гвожђаре и публика неколико провинцијских вароши, конзумираше (трошише) сву годишњу продукцију (пропзводњу) под обичну цену. Дати подузећу шири обим, не беше упутно, јер је мајдан био удаљен и од главне вароши, као и од пароплова и жељезница, те није се могло рачунати на какав велики потрошак.

Те тако, мајдан је доносио у средњу руку око десет хиљада Форината годишње. Леп доходак за човека, који у својој радњи, све сам предузимље и врши. А међу тим знамо, да би морао пре свега — кад би хтео сав посао другима повершти — само за управу мајдана платити десет хиљада Форината и осем тога десет хиљада Форината „губитка“ претрпети. Који је то већ пробао, знаће да је тако.