Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

57

А овако власник све те послове врши сам, разуме из основа своју ствар и има п воље за свој посао. Три ствари, које кад се нађу на једном месту, зове се „срећа,“

Но то није само „срећа,“ већ и „самопомоћ.“ Иван је Бренд за своју радњу све и сва.

Када приклопи врата за собом на кућерку, у коме је становао, није га очекивала ни жена, ни деца, ни слуга, па ни верни пас. Он је сам.

Он се сам послужује. Он је велики господин! Нико му не треба.

За његов домазлук, није му никако чељаде од потребе. Он ручава и вечерава са радницима. Храни се истом храном, којом и најпростији његови радници. Једење сматра он за бесплатно ћердање времена, па ипак за то много једе, јер то захтева његова снажна телесна конституција (телесни састав) и тешки напори, што их има преко дана. Но опет за то није пробирач у јелу и око једења не бави се много. У селској крчми зготовљена јестива брзо смаже, и онда, машина је наложена. Разлика измеђ' његовог живљења и живљења простог радника само је та, што он не пије никако пширитуозно пиће. И после они раде само са својим мишићима, а он са мишићима и мозгом. Њему је потребна сва сила његових живаца, он их не сме изложити дејству алкохола.

Његову постељу не треба распремати ни намештати. Његов липов кревет застрт је губером а јагњећа бунда служи му место покривача. Хаљине не треба да му се чисте, јер