Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

69

холична народња песма, што ју је вечерас слушао. Имао је пиштање ушију. То се дешава и најпедантнијим (цепидлака и строг до најмањих ситница) научњацима. Чује каку мелодију, па му по читав дан не излази из ушију. Зуји му у свима његовим штудијама, с њоме се успава, с њоме пробуди и најзад излави нато, да је све своје силогизме (закључци научни) починио по ритмусу (звуку правилном) ове мелодије. Хтео би, да је се отресе, ма, не иде. Шеталица покреће се по њеноме такту, алкохолна је лампа зувука, вентил парне машине ЗВИЖДИ Ју и ред један што га је исписао, садржавао је ритмус (слик): „Када те чешљах чедо Да л те за кику чупнух 2

Када те купах снаго, Да ди те кад год лупнух 2“

Мелодија врло је проста; можда је то глас био, што очарава. Беше то тако тужан, меланхоличан и опет леп глас, — што је песму певао. Мора даје била кака сељачка деклица.

На сваки начин досађује му, смета му.

Сутра на вече мораће дознати, која то од тих женскиња пева и.... и опда ће је одмах преместити код угљене дестилирне пећи. Отуда не ће довде допрети глас.

Ал песма никако му не излажаше из главе.

Сутра дан зором похита Иван у доњу. Пећ за промену ваздуха радила је храбро, у ваздуху мајданском била је само Мј) водоничног гаса