Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

18

О мамуту и о сауријама нису ништа још знали. Ал су знали за анђеле и за ђаволе, за голијате — џинове — и за божије синове. Миестицизам назва „отпале анђеле“: —- „синови 60жији“. У старом једном спису зову се они анђели, који су небо оставили за љубав земљи и сашли се на земљу, те да грехове на њој усладе, — егрегореси. Ако је анђео био мушко, није му могла ни једна женска противстати, ако ли је пак био женско, љубљаше га сваки човек и наглио је, да заједно с њиме падне у вечно проклетство. У време Јареда отпадоше од неба и сиђоше с брега Харамона. Беше их две стотине. Из загрљаја емртних људи и ових отпавших апђела воде порекло, Елијуд, Нефитим и џинови. Међу отпаднулим ађелима, најгрешнији је био Азајел, а најпрелеснији Семијазаз. Обојица леже везани у средпустиње Дудајела, где су их затрпали тешким камењем арханђели РаФапило и Михаило. Тамо ће пролежати десет пуних векова, па ће им после господ судити. Каинанов: синови беху први, који се дадоше завести женским анђелима одевеним у пламен и од тада горела им је земља под ногама, где год би крочили.

Да луцкастих басана, што их тако озбиљно преповедаше научњаци старога доба.

Пре потопа није било људи. Кости Нефитима и Елијудса нису ништа друго до остаци старог носорога, и ако су егрегореси са њихном вођом Семпјазагом осуђени да шест стотина и десет векова тамнују, то је онда овај рок одавно већ прошао и ми бисмо их морали већ видети.