Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

15

вости. Сажаљевање младог спрочета, које нема ни оца ни мајке, а мора још да издржава једно јадниче са коњштаком, коме не да да се од куће до куће потуца у прошњи, већ с њиме свој последњи залогај дели; у апотеци купује му скупе лекарије а задовољна је са окорелом корицом хлеба и дивљом јабуком; па је и опет весела, чесна и поштена, па још не окреће ни главу. О! онда, када је он сгледао ово прахом покривено Најадино лице (грчка митолошка богиња воде), онда му се само болећивост срца коснула; кад је видео ове, до колена голе, нимФске ножице, онда није помишљао ни на што друго, већ на то, како је штета, што ове нежне ножице морају газити по прљавом муљу од угљена. Тиме се Иван тешио.

И, решио се, да ово посве човечанско осећање не угуши, већ да га конзеквентно пусти да се развије.

По метафизици (наука последњих основа у сазнању, о недокључивоме) доброчинство, 60лећивост и благодарност, то су осећаји, који су сродни с љубављу и насладом. Ал за то бал, што су са овим осећајима сродни, нису с њима и идентични (истоветни), као што љубав братска и сестринска није једно исто са супрушком љубављу.

Заиста, нешто је са свим друго, чинити добро бедном сирочету, простој сељачкој цури, но бити у њу заљубљен.

Прве суботе у вече, када се радници искупише, да им газда — који је сам био и ка-