Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

58

И заиста, тако су се и рачунали!.. Димитрије појмио је дух народњи, па се њиме и користио. Он разашље по свима северним покрајинама руске земље писма великим и малим кнезовима, и засебним — уделнимкнежићима, а ови су опет известили своје бојаре, ратнике па и сељачки еталеж. У тим писмима говораше се: „Ево иде на нас безбожни Мамај, хоће нашу православну веру да замени својом бусурманском. „агарјанском и сараценском јереси“.. Шта! сараценска вера! а да од те вере нема ништа горе на свету! чисто је стидно и узети је у уста! Боље нам је да сви помремо, него да се сараценским крстом кретимо“ !

Тако загудише Никите и Добрињке о сараценској вери. Закукаше бабе по свој руској земљи, а кад бабе и мајке закукају, тада, држ се добро.

И на једанпут, као морски таласи мојурише руски кнежеви и бојари, ратници и добровољци, орач и копач, све то полети Москви са својим кнежевима, заверивши се, не пустити у руску земљу сараценску веру, — борити се за своју веру до последње капи крви.'

У течају лета, прикупише се у Москви читави легиони војске — скоро све ликом опасане, и ликом обувене. Али у тој војсци дисаше онај дух, који побеђује, а то је: дух вере, дух јединства, дух наде на бољу будућност... Сва ова убојна сила беше дошла у Москву са својим малим и великим кнежевима.

Прво што је имао учинити Димитрије, кнез московски, беше то, да одведе све кнежеве, којибеху дошли у Москву у манастир Тројички. У то време ово беше сиромашан манастирић — у једној тамној, и скоро не проход-

' Камо лепа срећа, да су тако својски послушали и нашега „честитога кнеза Лаву“ његови савезници, кад их повиваше на крваво Косово „у пресвето име Исусово“, е се не би ни наша слава закопала на Косову, и пет скоро векова трунула у Косовском гробу... (превођач).

МАМАЈЕВО РАЗБОЈИШТЕ З