Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

52

наше време и дан и ноћ без престанка грми жељезница, ва стотинама кола — натоварених путницима и разним еспапима, која јури поред многих хиљада телеграфских дирека, и димом својим кади урађена поља; тамо, где су вад села и засеоци, дивни летњиковци богатих „руса“, „немаца“ „агарјана“ и осталих „бусурмана“, — тамо у оно време о коме ми причамо — беху евуд у наоколо пусте шуме, блата, и неурађене пустаре. Кроз те шуме и пустаре пружала се уска путања, по којој су тек изретка пролазили трговачки каравани „Сурожана“, и татарске крџалије, кад је нужно било прикупити данак „за пара царева — татарског Хана“. По кад што пролажаху овом уском путањицом и немногобројне војске, засебних (Феудалних) руских кнежева — у намери, да се један с другим ухвате за гушу око велико-кнежевеског престола, или око какве вароши на јуриш узете од свог суседа. И само по овој уској стази могло се проћи у то давно минуло време Све унаоколо, беше пустиња, огромне, мрачне и непроходне шуме, по којима се виђаху трагови медведа, курјака, куна, рисова и осталог дивљег звериња. За овим зверињем јурио је по који смели Никита и Добрињка, еда би којом срећом удовио ког звера па кожу однео великом кнезу за данак, а месом од уловљеног звера захранио себе и своје двоноге звериће.

Овим кршевитим и уским путем, креташе се ка Коломни руска војска. Само се по себи разуме, да се та војска полагано кретала, — а често је бивало и таких узаних пролаза, да су војници један за другим морали ићи. На појединим местима, где би се указала каква пошира пољаница, војници су широм по њој ишли, Више од два сахата хода беше се пружила ова голема сила, а за њом се полагано креташе комора — натоварена храном, казанима, бакрачима и осталим нужним справама за готовљење јела.