Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

58

Не подмазана коморџијска кола тако су шкрипала, да се на читав сахат могло чути. Учини се, као да ова дивљачна пустара на мах оживи; никада она није видела таку множину људи и коња; њена тиха и мрачна мирноћа никада није узнемиравана толиким рзањем коња и толиком људском грајом.

Па и само звериње беше напала мука и јад. Јер кад чу ову дотле нечувену грају, оно се тако узјазби, да управо није умело ни бегати. Тако н. пр. често се могло видети, како медвед излазећи из честе и исправивши се на задње шапе, урлаше и рикаше као бесомучан на људе и коње; курјаци кад су чули шкрипу неподмазаних коморџијских кола, толико су арлукали, е се чињаше да су побеснили; лисице пак беху се поизвлачиле из јазбина и ритова, па и оне унезверене — као од неке муке само су ћавкале. Читава јата птица вила су се над војском; јер и птице не привикнуте на ову грају, беху се нешто узрујале и побркале, и чисто им се чињаше, да се сва шума покренула с једног места и путује на друго.

Но на преноћиштима још је била већа граја и џакање у војсци, а нарочито у вече и у зору. Олуге и сејизи, чим би се стигло на преноћиште, одмах су разапињали кнежевске, бојарске и војводске шаторе. Шаренило ових шатора тешко

је и описати. Јер, што је газда од шатора био знатнији и богатији, то му је и шатор био већи и шаренији, У

средини међу коморама, обично се разапињао шатор велико-кнежевски, који је био највећи, а окићен разним сликама и кићанчицама. Над велико - кнежевским шатором свагда се лелејао и лепршао црни барјак са позлаћеним кићанкама. Око тог велико-кнежевског шатора разапињати су татори осталих уделних кнежева, а иза ових шатори простих војвода и бојара. Сви ови шатори разликоваху се по разним бојама, по којима се могло знати и то, који