Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.
65
— Његови су ратници на избор јунаци, не помични као стена, — сечу погане татаре као краставце.
Велики кнез снова погледа око себе, и бацивши поглед на сунце, које се већ смираваше, заповеди да се труби преноћиште,
На мах затрубише трубе, зарзаше коњи, и чињаше се, да се сва околина потресе од многобројних гласова и граје. —
Велики кнез обрне се кнежевима и војводама који око њега стајаху, па их замоли дадођу тог вечера у његов шатор, а Пресвета и Ослабу одмах посла, да позову и остале кнежеве и војводе да дођу у његов шатор.
— Да држимо савет — објасни кнез.
Прсевет и Ослаба као стреле полетише на разне стране да позову кнежевг.
После полак часа, беху се прикупили сви внежеви и војводе у Димитријев шатор на веће. Велики кнез седео је у средини шатора, а остали кнежеви и војводе у наоколо око њега. Поред великог кнеза сеђаше Владимир Андрејевић, према њима браћа Олгеровићи са оним непознатим јунаком. На вратима стојаху — као две црне сенке — калуђери Пресвет и Ослаба.
Велики кнез прекрсти се, а за њим и сви остали кнежеви и војводе.
— Ва име Оца и Сина и Светога Духа! Започе Димитрије. — Амин! беше општи одговор.
— Војвода Симеон Мелик, пратио је гласнике, који рекоше, да је проклети Мамај с оне стране Дона, и чека несрећног Олега кнеза Рјазанског и Јагајла — Литовскот..., Сила и ордија проклетог Мамаја непребројна.... Војвода Симеон бије се с предводницама, да би им препречио пут даљем напредовању...
МАМАЈЕВО РАЗБОЈИШТЕ 5