Markov manastir

76

И док су они сви овако прилазили Цару царева, дошла је — рука и покрила је вечним мраком ликове Спаситеља, Богородице, и зенице ктитора краља Вукашина и краља Марка, и остале српске господе, одгурнула је руке које су столећима тражиле Христа, затворила је уста коју су вековима шапутала своју молитву... Е

Но ипак тишина, која је у себе упила њихову столетну тиху молитву и столетну гласну молитву монаха са литургије, као да вечно понавља њихове речи од свода до свода, од лука до лука, па све до Христа Сведржитеља на врху кубета:

„Кшиторе и приложнике овога светога храма, краља Вукашина, краљицу. Алену, краља Марка, краљевиће Андрејаша, Дмишра и Иваниша, и Оливеру... нека помене Господ Бог у царсшву своме, свагда, сада, и увек, и на векове векова Амин!“

Слика 91. Розета (Акварел г. С. Страле).