Među svojima : roman

Ш-

98 ___СВЕТОЗАР ЋОРОВИЋ

лепотица из старинских бајка, која дошла да га очара. И не размишља ни мало, не оклева, не каје се... Са оним замамљивим осмехом на уснама нуди му себе, младоск живот, све што има!.. Са радошћу човека који осећа колико је вољен, готово врисну. Брзо је обухвати око струка, стегну, одиже у нарамак... И, као човек који уграбио богат плен па се боји да му га не отму, готово трчећи понесе је према кући... Неко, из мрака, као да подвикну за њима. Нечије псето истрча иза расклиманих тараба и, пратећи их, поче да лаје... Нити је кога видео, ни шта чуо... Само трчао, трчао даље, не обзирући се и не застајући...

Дошавши до својих врата, као да них хтеде проћи... Ипак се приповрати... Застаде... Живо прихвати за штекавицу и поче чупати, дрмусати канатом... Врата, која нису ни била закључана, с треском се растворише. Он упаде у авлију. Заносећи се као пијангокрену према собама и викну узбуђено:

= Ево нас!..

У собама_ као да наста клепет, трка- Поп, у спаваћим хаљинама, са мрком капицом на глави и извраћеном чарапом у руци, поплашен истрча и узверено се загледа у мрак-.. Томана, са распуштеним плетеницама, неповезана, држећи свећу у руци која јој дрхће, застала пред прагом па шапће нешто, моли се.

= Ево ми плијена! — весело подвикну Миле, па брзо приступи оцу ин показа му на Даринку. Ево ми жене!..

Поп, у недоумици, наднесе руку над очи да боље види.

— Жене2 — запита некако сметено, изненађен свим што виде. |

=— А твоје снахе...

Па узе Даринку и приведе је.

= Благослови!

Поп намах испусти чарапу. Погледа једно, погледа друго... Унесе им се у лице и опет загледа. На се пзмакну мало и склопи руке: