Među svojima : roman

МЕЂУ СВОЈИМА 97

— Опрости, нисам могла прије... Није било лако, — једва промуца она, узбуђена, задихана и поплашена. Узе га испод руке и ослони се на њега, приљуби.

= Јесмо ли самиг — запита меко, гледајући му уочи.

— Сами.

= Хајдемо.

Он, ЧАД узвикну:

— Куда 2

— Ти си ми јуче казао да одлазиш, — одговори она слободније, са пуно поверења и преданости, све се више приљубљујући уз њега. — Куда2.. Не знам... Али ја не могу без тебе... Не могу остати... Хајдемо заједно... Куд ти, туд ћуи ја...

Миле се збуњено осврну... Говори ли то она, или неко иза њезиних леђаг.. Чује ли у истини њезине речи, или само уображава да чујег.. Шта је овог.. Збиља 2.. Шалаг.. Не даде му да сеи даље пита, размишља. Обгрли га обема рукама и снажно повуче за собом.

— Хајдемо, — прошапта убрзано, молећи. Хајде... Да нас не затеку овђе... да не виде...

— Али шта ћеш» — запита он јаче и запре ногама у земљу као да би да се отме.

=— Хоћу да будем твоја...

= Да бјежиш са мном 2

= У свијет 2

= Куд хоћеш...

Сад му тек свану пред очима... Све разумеде... Зато ли се онако узрујала, кад јој јуче казао да одлази 2.. Зато му поручила да чека!.. Оставља оца, мајку, имање толико, благо... Све баца, жртвује... И иде за њим празноруким, убогим... Иде Ћораво, слепо, не знајући шта ће бити, куда ли допрети..: Толико му верује и толико га воли!.. Њега изнад свега!..

Прекрсти руке на прсима и погледа је. Како се променила, колико пролетшшала!.. Као да то није она јучерања Даринка, него нека чудна, гиздава

8