Među svojima : roman

182 - __СВЕТОЗАР ЋОРОВИЋ

Усплахирен, узбуђен, сврати у прву механу.

Наручи дволитру вина и спусти преда се на прљав, замашћен сто. Одбаци шешир на оближњу клупу, подними се... И нагло, жедно поче пити... Хоће да се опије, да свисне од пића... И што би живео вишег.. Коме треба његов животг.. Рашта2.. Даринка, у писму, везе, брбља како треба да пази на се због ње, због детета... Луда!.. Шта ће му онаг.. Шта ће и дете2.. Шта ће икоз.. До ђавола!.. Луд је био ко је уопште стварао овај свет!.. _- Ту ноћ преспавао је у механи, на клупи... Пијан се преврнуо на њу... Гу га и оставили да. спава.

ХХМ.

Поп се сваким даном све слабије и слабије осеЋао. Пробадало га испод ребара, севало у раменима, стезало око срца заустављајући дисање. Нити се коме тужио на болове, ни хтео легнути. Карту, коју недавно примио од Миле, увек носио уза се. И показивао свакоме... Сусретне некога на путу и показује... Нека свак види како још мисли на кућу, како се јавља.

— (Обиједили ми дијете, па ето, — прича не-– престано и куцка по карти. — Добри људи, али, ето тако, воле да обиједе... Не мисле на Бога...

А Даринка, златна душа, одмах и казала да је то обједа... Зна она све...

И прорицаше како ће Миле наскоро да седне уз митрополита. Први, најстарији саветник његов постаће... Његове речи бележиће се у књиге. Толико ће бити чувен и кабаст.

Једнога дана није могао да сам на ручак ан Митар га држао испод пазуха, готово носио на себи... Он га на рукама унесе и у собу и положи на постељу... А кад га наместио, оде Даринки да јој се јави. Бојећи се да је не изненади и не пре– пане, рече јој благо: