Među svojima : roman

194 · СВЕТОЗАР ЋОРОВИЋ:

Даринке... Ражалило му се и почео да плаче као дете... Тада је, чини му се, хтео да клекне и клонуо на клупу... Није могао да се држи више...

Али како се састао с Митром и са Васиљемг2... Где су били ониг... Зар међу оним непознатим 2... Нису... Или су дошли касније, пошто је заспао 2... Можебити... Али како да се нађу у возу 2... Зашто... Зевну... Протегну се опет. Тек сада примети како му хаљине неуређене... Јесу ли то они опазили2... Срамота, ако су... Бржебоље поче се намештати, дотеривати... Извади из једног џепа огледалце и чешаљ... Осврну се да види где му је шешир... Шешира није било... Дође му да се прекрсти од чуда... Никад није веровао у приказе, а сад би готово да верује... Или, од пића, почео да помера памећуг... Препаде се од саме помисли на то... Брже приступи Митру и немирно га про-

дрмуса. — Куд идемо — нагло запита, једнако га држећи за раме. — Кудаг — Кући, — буновно одговори Митар, не отва-

рајући очију. Митар се окрену и хтеде даље да спава. Миле не даде... Неће, не може га пустити док све не

сазна... Боже!... Да није какво зло починио Или се каква несрећа десила... Или...

— Али како смо се нашлиг — запита живље, гурајући га. — Откуд ја с вама2...

Митар отвори очи, зевну. Протра крмеље. Па се придиже мало и, саставивши руке изнад главе, заломи прстима.

— Ми смо те амо довукли, — процеди кроз зубе, полугласно. — Био си пијан ко земља.

— Вини

— Ми јакако... А ко би други» — као зачуди се Митар.

Миле порумени, застиде се... Дакле га затекли 2 Видели га пијана 2... Шта ће сад мислити о њему 2 Како ће причати2...