Među svojima : roman

36 СВЕТОЗАР ЋОРОВИЋ _ =

поречкали. Да се није умешао Васиљ, дошло би до - оштре свађе, а можда, и до потпуног прелома међу њима.

(Станиша је, међутим, у неколико сам, на своју руку, почео водити преговоре. Читајући у новинама како се чувене и кабасте дипломате, тражећи споразуме, често састају и походе, надигравајући се, варајући, просто копнео човек од чежње, да сем сам тако надмеће с неким, да се окуша. У своју дубоку памет и своје велике способности нимало сумњао није. Требало је само да се пружи прилика, па да се види ко је он и колико вреди... Сад, једва једном, ево и прилике... Неће је, зар, пропустити због детињске упорности једнога Митра

Као што је већ познато, касабалије се, кроз толико година, делили на две јаке партије. /ованкиновип, —- како их противници из пакости назвали, — листом пристајали уз попа, док су Вересијаши одано и послушно ишли за газдом Михом. Јавно, на скупштинама, и кришом, иза леђа, грдили једни друге, псовали се, клеветали. Речи које се при том употребљавале тешко да ће се наћи ма у коме речнику, а гестови којима су речи пропраћене никад се неће) видети ни на једној слици. А чим се састану на улици, лице у лице, одмах, — као адвокати изван суднице, — најљубазније се смешкају, приступају један другоме, рукују се... Често се сврати противник у противника на каву, каткада и на ручак... И хвале се узајамне, узносе... Само ни један не сме да ошвори срце и да говори поверљиво... Боже сачувај!... Са противником једи и пиј само да искушаш шта он мисли, а нипошто да се превариш и кажеш шта ти мислиш!... Зато су и могли, често, да говоре, да лажу један другоме по сахат, по два, а да, — при растанку, — ни један заправо не зна ни шта се говорило, ни о чему се расправљало.

Станиша је одлично познавао све људе у касаби. Знао је, да на њихове речи и њихова обећања не сме полагати много. Па ипак је веровао у успех. Да је ко понудио опкладу, он би се одиста и оп-