Među svojima : roman

МЕЂУ СВОЈИМА 35

— А сјећаш ли се кад сам те носио у ваше. винограде, да беремо трешње 2

(Она измахну главом.

— Ех!

— И кад смо, под оним великим трсом, поплашили зеца2..

— Не зна се ко је кога поплашио, — дочека она живље, а очи јој чудновато севнуше. — Или ми зеца, или зец нас...

— А кашње нас у путу поћерали пси...

Два сата остали тако... Разговарали само о себи, о детињству... Час се присети она нечега, час се присети он. Напомињу једно другом, допуњују, смејући се, узвикујући. Изгледало је да ће до мрака остати ту, да се неће ни растављати.

Једва једном досети се неко из куће да зовне

Даринку.

47.

Пријатељи попови једногласно закључише, да на силу зауставе Милу у касаби и да га запопе. Нису више питали: пристаје ли или не пристаје... Неколико пута састали су се у дућану Васиљеву, неколико пута у дућану Митрову. Шћућуривши се за ниским тезгама, унели се један другом у лице и тихо, старајући се да нико не чује и нико не опази, — као да раде на крупном преврату неком, — договарали се: шта да чине и како да почнуг... Митар је тврдоглаво уверавао, да се нипошто не може рачунати на успех, ако се на једној големој скупштини, — која би бирала попа, — не изазове силна и нечувена галама, која би довела чак и до битке. Станиша је опет мирно и озбиљно образлагао, да се само са једним споразумом, — компромисањем, како гласније рече, — може нешто постићи. А како се разговор, као обично, морао заливати вином да боље набуја, све се више загрејавали и све мање разумевали један другога. Два пута се озбиљно

и У д#