Među svojima : roman

38 СВЕТОЗАР ЋОРОВИЋ

- питању каквом, добије своје мишљења, које би било различно од газдина, ето неприлика!... Додуше газда нема обичаја, да у чаршији виче. Он само успије својим дебелим уснама, намршти се мало, и, спуштајући мутне наочаре на нос, прихваћа за тефтере. Ћути и прелистава, прелистава и Ћути. Тек кад наиђе на име тога дрскога голобраца који је добио своје мишљење, удари прстом по књизи и одсечно избаци: | _ — Треба платити ово дуга... Кроз два дана најдаље.

— Забога, газда, како ћу2 — пита онај у чуду, а руке се малаксало опусте низ бедре и колена почну подрхтавати.

— Ти знаш паметовати, па смисли како ћеш — вели газда мирно и, гледајући га преко наочара, искриви главу као да хоће да боде.

— Али..

= Кроз два дана паррре!..

И човек, који имао своје мишљење, сада, од страха, остане готово без главе. Да га когод запита како се зове, ни то неби знао. А кад би, можебити, и знао, тешко би се усудио да каже док не запита газду...

На свима скупштинама, при сваком гласању, газдин хор био је најачи и најскладнији. Зато он и остајао редовно председник црквене општине. О каквој промени није могло бити ни збора. И зато нико паметан и није могао помислити, да би, на пример, неко могао бити изабран за попа, што газда. Михо први неби благоизволио рећи: „достојан“... Нипошто и никада!..

Колико је познат и чувен газда Михо, толико је чувена и позната његова нова кућа, најлепша од свију, и велика, широка башта'иза ње. Понеке воћке,

кажу, добављао чак из Далмације, цвеће наручивао однекуд из Маџарске. Са обе стране путање, која му пресецала башту, низали се, измешани, лимунови и наранче, засађени у великим, зелено обојадисаним буретима. У дну баште, око уског потока који се