Među svojima : roman

60 СВЕТОЗАР ЋОРОВИЋ

— Понудио ти да.сједнеш 2 х

= И частио ме кавом. 5

Поп седе на миндерлук и прекрсти ноге. Као да очекиваше да ће чути једну опширну, одушевљену причу о газди и његовој љубазности.

=— Па шта је даље билог — запита јаче као љутећи се што Миле једнако ћути и што почео да разгледа собу, као да ни једне ствари није пре ни видео.

— (Све љешше за љепшим, — одговори му тихо, преко рамена. | — Шта те питаог.. О чему сте говорили2..

Миле се окрену и погледа га. (Оде мало до прозора и“повири напоље. Па се опет врати и стаде пред ода. Као да је хтео нешто рећи,“а не може, не сме да се усуди, Два пута отвори уста и поче да збори, па опет замукну. Напослетку се спусти на столицу, поклопи лице рукама, и, кроз прсте, добаци: Е

— Био је о теби говор.

= О мениг — запита поп зачуђен, немирно се чешкајући по бради.

— Назвао те непоштеним човјеком...

Поп се узверено осврну, као да би да види: слуша ли ког Не рече ништа...

= Рече, да си незаконито живио са оном Јован

ком, — опет ће Миле тихо, а још никако не сме да дигне главу и да погледа у оца. =— Ааа2...

Поп се придиже, исправи. Одиже руке изнад лаве као да би да се брани од некога, да одбије идарце! Па их опет малаксало спусти и, дубоко уздахнувши, застаде пред Милом. Скрушено, покорно гледао га, као да би хтео нешто да моли, а не

може... Опет уздахну и поврати се миндерлуку. Уздаси очеви као растужише Милу. Готово би да зајеца, гласно да заплаче... Како ће га сад

утешити2.. Како ће му казати да се није понио као прави син и није га одбранио како доликује2... Па се лагано придиже и, као желећи да све за-