Među svojima : roman

МЕЂУ СВОЈИМА Мо

због састанака Милиних с њом, Даринком!.. Или... још јаче... још јаче... због...

= Поп... пош.-. поп!

Љутито поче чупкати траву и кидати је, тргати рукама. Онако гиздав, леп, да обуче црну мантију на се!.. Децу да крштава, мртваце опојава, чита · молитве!.. Да сав обрасте у браду, густу, дугачку бораду!.. Зар он2.. А ништа о томе њој да не каже!

Ни да напомене чак... Сваки дан били заједно, састајали се, говорили... А о свему томе ни речи!:. Колико лукавства и кој лико неискрености!.. А ко

зна је ли икада и икако био искрен према њој> Ко зна је ли све оно, што до сад причао, било од срца, истинитог... Можебит да се и играо с њом, забављао се, не знајући шта друго да ради 2.. Досадно му било овде, у касаби, па нашао њу, да се разонођава. Нити је могла нити је хтела да га једном једином речи брани пред самом собом. Готово се наслађивала, лакше јој било, кад га више оцрњује и куди... Варалица!.. Издајник!.. Превртљивац!.. Није заслужио да га икако погледа... Нипошто... Макар пролазио по сто пута, макар је дозивао, молио... Неће се ни осврнути.

Отишла у собу и узела да везе... Одмах бацила вез... Прихватила за књигу, прошла с њоме преко собе, спустила на колено. Не отворивши, опет је

оставила... Седе, затим, поред прозора, подними се. Замишљена гледаше напоље. Причини јој се као да, у дну улице, сагледа његов шешир... Брзо се

придиже, провири... Није био он... Био неко други, непознат, који залутао у ове сокаке. Наскоро, свакако мора и он проћи... Свакако... Хоће ли погледати овамо, на кућу 2.. Хоће ли повирити у башту 7.. А ако се, почем, сасвим одбије2.. Ако никад више

овамо не навратиг.. Немогуће!.. (Састави руке преко колена и снажно, снажно притегну. — Мора, мора, мора проћи! — узвикну некако

јогунасто, заповедајући. Тата, која је данас пажљивије посматрала и пратила, уљезе у собу. Уљезе тихо, нечујно.