Među svojima : roman

МЕЂУ СВОЈИМА 53

веровао, нити их примао за гошово. Али их <вак, са нескривеним задовољством, слушао, и препричавао. Сад се тек сазнало, како је поп, преобучен у жандарско рухо, давно некада кришом, по ноћи, обилазио. удаљенија села и заводио кршне планинке. Сазнало се и како је, наравно по ноћи, крао црквени восак и препродавао га, по велику цену, чак негде у Бугарску. Уз то својевољно скраћивао оби прекрајао молитве. Чак откидао и од самог Вјерују по читаве реченице, макар што се од њега ни једна једита јоша нити черша не сме от= кинути... Мили су привезали како је на страни, за све време ђаковања, живео са некаквом шесде= сетогодишњом бабом, као са законитом женом. Она га и издржавала. Порицали су да је он икако и био у Русији и пох;ђао Духовну Академију, јер да о вери ни о цркви не зва ни једног слова. Напослетку тврдили, како је био и у неком лоповском друштву... Због тога је пуне три године одлежао у тамници.

Миле се, испочетка, смејао, слушајући оваке и сличне приче. Забављале га... И забављало га да посматра, како исти људи, који разносе све ове вести, чим га сусретну смеју се на њега, поздрављају га... Понеки, — пазећи да неби опазио газда, — приступио би пријатељски, потапшао га по рамену и назвао момчином... Затим, — ако нико није могао прислушкивати, — почне да псује газду и да прича готово исто онако кабасте приче, како их пре о Мили, на другој страни, причао.

Наскоро му све то додија. Додијаше и сами људи и њихове измишљотине... Поче се помало и љутити... Марочито кад опази како се отац снуждио, како је немиран, невесео... Не може ни да једе, ни да спава... Седне за ручак и лено жваће залогаје, а замишљено гледа негде изнад прозора, у таваницу. Ништа не говори. Чим поједе неколико залогаја, устаје... Тури руке под појас или у џепове и хода по соби... Кад оде токорсе да спава, Миле га чује како још хода... Чује га и по ноћи,

1%

“