Mihailo Polit-Desančić o Branku, Zmaju i Lazi Kostiću

26

и важну полнтичку улогу. У том својству везивало ме је и лично и политичко пријатељство са Лазом Костићем«. 4o ) Затим говори о Костићевим везама са Светозаром Милетићем. »Лаза Костић је опадао у уже коло приврженика и приЈатеља Светозара Милетића. Заједно са Милетићем био је у седамдесетим годинама прошлога века посланик на угарском сабору, те члан тадањег народносног клуба«. Полит затим прича две занимљиве епизоде из онога времена када је заједно са Костићем учествовао у политичком животу. »Нећу никад заборавити лице пок. Лазе прича Полит када ме је, после мога говора од 2 јула 1874, усплахирен тражио по саборским ходницима. Био је то онај говор са свршетком: код Филипија видећемо се опет! После говора иза.ђем у саборски ходник. Узрујаност у сабору била је велика, те почеше нападаји на мене. Лаза Костић, онако усплахирен, рече ми; »Хајде брже у сабор! Тебе нападају. Треба да одговориш ида растумачиш смисао твојих речи!« Али, још већма ће ми остати у памети, када ме је Лаза Костић о Божићу 1873 пратио на мој избор у Панчево. Лаза је био у Шајкашкој изабран за посланика октобра 1873, а мој избор био је о Божићу. Били су то дивни призори, када смо пролазили кроз онај честити српски народ у развојаченој Граници. При оној цичи зими, чили српски момци, на дивним српским ћилимовима, на •бесним хатима, јахали су као неизмерна бандерија у нашој пратњи, певајући најлепше српске песме. Лази и мени котрљаху се сузе радоснице, видећи тај честити српски народ«. Затим говори о Костићевом затвору у Пешти 1869, после убиства кнеза Михаила, иако Костић, у ствари, није био умешан у заверу; па о његовом учешћу на свесловенским конгресима у Москви и у Прагу; затим помиње његов боравак у Београду и на Цетињу; најзад, говори о његовом повлачењу из политичког живота. »У последње доба, када је у Српству почела превлађивати позната струја, која није могла годити старим српским борцима, који су под Милетићем водили политичку борбу, Лаза Костић сасвим се повукао из политичког живота, па је за ту нову струју имао само вицеве .и каламбуре. Лаза Костић се сам уклонио, па га није могла достићи она страшна судба његова друга Мише Димитријевића, нити оно блаћење, које смо пок. Д-р Илија Вучетић и ја искусили«. Ово би био, у најкраћим цртама, извод из Политова некролога о Лази Костићу. Цитирали смо само оно најзначајније, прелазећи преко свих оних уобичајених фраза, мањевише неизбежних у сваком некрологу. Хтели смо да извучемо само срж из свега тога, да бисмо показали како је Полит мислио о Лази Костићу. Нема сумње, од све тројице песника о којима је писао, последњег је највише преувеличао. То не значи да и оној

40) ВраНИК, 1910. Бр. 252.