Milton i Njegoš : ogledi o našim kulturnim dodirima sa Englezima

Арханђели одлазе Сатани да га одврате од намере и између њих се заподева расправа, слична оној између Абдиела и Сатане: Док код Милтона арханђели величају творца, његову свемоћ и зависност свију-и свега од његове силе, указујући на бесмисленост сваког покушаја борбе против свемогућства Божјег, Сатана открива арханђелима другу страну ствари. Он је, вели, сагледао тајну неба, и открио начин на који. је Бог приграбио себи свемогућство и завладао небом. Слично Милтоновом Сатани Његошев Сатана оспорава очинство Божје:

Што се горди непријатељ дичи

Да је собом мене сатворио

И свијетле моје легионе:

Тајни случај наш је отац био; Навластито нас је сатворио,

Да правило бићу сачинимо

И гордости метнемо границу,

Да с гордијем власцем небеснијем Дијелимо владу и могућство,

Да имамо сви једнака права. (4,81—91).

Пре света којем они припадају постојао је, вели Сатана, један други свет, који је задесила страховита катастрофа. У старо време није било хаоса, већ је било безброј светова у простору и сваки је био систем исте величине

Са нашијем сваки једнак небом.

„Сваки свет имао је престо као што је престо Божји .у њихову свету и сваки је имао по једног владаоца. Али је нека ужасна коб задесила тај свет, настао је. страховит земљотрес. који је за тренутак срушио сва сазвежђа и све богове у бездан и мрак. Само је „по некој слепој судбини“ један остао и на њему противник Сатанин, који је из хаоса здробљених небеса почео стварати мале

8