Milton i Njegoš : ogledi o našim kulturnim dodirima sa Englezima

у прошло јединство место садашњега раздора и подгревала њихове тежње успоменама на време кад замало што један од њихових владара није прихватио палу круну Византије да је стави на своју главу.

Чинило ми се да су слушаоци гуслара неуморни у слушању .С времена на време узбуђење би захватило све слушаоце и зачули би се усклици дивљења. Јер ове песме говоре срцу. Њима је урођена природна једноставност која је душа патоса.

· Мстина је да њима недостаје нешто од огромне

енергије наших старих тевтонских сага. У њима је мање звекета мачева, али је више поезије. Никад не бисмо очекивали једног англо-саксонског певача из херојских дана да упоређује лице своје драге са јутарњом зором а њене трепавице са свиленим крилима ластиним. Етеричност фантазије, сјај живописности, чини се да нам говоре о блиском додиру с источњачким светом око њих; али исто тако у њима извесна национална трезвеност вечито обуздава машту.

Међутим, највише пада у очи од свега што се у тим песмама налази спојена једноставност Хомерова са драмском снагом која више карактерише доба Еврипида. Није никаква фантазија видети у поезији којој се дивио Гете доказ способности расе да се попне на највише врхове цивилизације.“

Не мање је вредан пажње суд недавно преминулог енглескога историчара, професора Харолда Темперлија. Професор Темперли знао је нашу земљу изнутра, знањем стеченим у дугом низу додира с њом кроз цео живот. Међу Енглезима то је био не само најбољи познавалац наше историје већ и нашег народа. О његовој историји Србије биће речи доцније. О нашој народној поезији професор Темперли, међутим, овако суди:

„Циклус епских спевова и народних песама о Косову и о Краљевићу Марку превазилази наше