Milton i Njegoš : ogledi o našim kulturnim dodirima sa Englezima

којем народна поезија не би наилазила на нарочито признање. А Петон, сер Гарднер Вилкинсон, сер Артур Еванс, први међу Енглезима који су се нашом земљом бавили темељитије, нису пропустили у својим путописима да не истакну нашу народну поезију, захваљујући низу превода који су угледали свет.

А. Петон, који је међу Енглезима први посветио једно дело Србији, овако пише о нашој народној поезији:

„У читавој словенској породици нема народа који има тако велику збирку народне поезије. Романтична лепота крајева у којима живе остаци старих веровања, које је, у опште узевши имало извесну сличност с грчким многобоштвом и скандинавским, склоност према доживљајима, променљива судбина четниковања, и стотине живописних догађаја, којима песничка машта нема прилике да се надахне кад рат воде велике масе редовне војске, опевани су на језику који је по милозвучности међу словенским језицима оно што је италијански међу језицима Западне Европе.“

. Врло је занимљив суд чувенога археолога, сер Артура Еванса, за чије је име нераздвојно везано откриће критске цивилизације. Сер Артур сеу време Херцеговачког устанка нашао у Босни и једне ноћи имао је прилике да чује једног босанског гуслара, чије га је певање потстакло на овакве мисли:

„У овој земљи без књига, без историје, ове јуначке песме преносе народна предања с колена на колено. За време робовања те су песме биле једино наследство српског народа од Јадрана до Дунава којим је поносит. Народни дух непрекидно се напајао из вечитога извора народне песме. Људима одвојеним вером и природним бранама, и ћудима људским, народна поезија није давала да забораве да су браћа и њихове духовне очи упирала је