Milton i Njegoš : ogledi o našim kulturnim dodirima sa Englezima

влачна мета многих и била преведена равно тринаест пута у прошлом веку.

Стварно интересовање за нашу народну поезију настаје тек са појавом Вукових дела и немачких превода, који свраћају пажњу на оригинал. Један послован човек и полиглота, сер Џон Бауринг, први је био међу Енглезима који се занимао за језик наше народне поезије. Преко Шафарика он долази у додир с Вуком, приказује његове збирке илуструјући приказ преводима појединих песама на енглеском. 7Тле Гопаоп Марагте приказујући у априлској свесци за 1827 Баурингову књигу пише (према др. Суботићу) следеће: 3

„Срби — Срби — ко су Срби» Нихов језик и њихова књижевност били су овде потпуно непознат док сеу Мезтипзјет Кемџеу и у ФОпаптетпу Тоеујећ не појавише два чланка. Српска народна поезија најзад је показала своје лице на најпријатнији начин. Деликатност, отменост и њену машту не премашује лирска поезија ниједне друге земље, =

Како је тако много анонимне поезије створено у тако савршеном облику, вредно би било испитати, вели Џон Бауринг. У посвети Вуку Бауринг овако слика своје осећање:

„Знали смо да благо сунце обасјава Србију...-

Али нисмо знали да је узвишени дух музике, патоса и песме обитавао тако дуго у долини Мораве... Ми те поздрављамо радосноу кругу својих муза.“

#) Један примерак својега превода беше послао Бауринг кнезу Милошу, са посветом. У једном од писама Вуку помиње како му из Београда није стигла никаква потврда пријема. Вук га теши објашњавајући како вероватно нико у Београду није разумео шта је то. Али је књига сачувана и кнежев примерак налази се сада у Народној библиотеци

у Београду.