Milton i Njegoš : ogledi o našim kulturnim dodirima sa Englezima

Баурингов превод имао је несумњиво трајна дејства. Педесет година доцније на њ се позива сер Артур. Еванс као на потврду за свој високи суд о нашој народној поезији.

Од тога времена низали су се преводи наших народних песама, од аматерских до мајсторских. Тим су се послом бавили не само људи које је руководила једино жеља да енглески народ упознају с једном мало познатом облашћу, већ и прави зналци двају језика, дорасли да ритам и дух саопште са много осећања.

Такав је случај нарочито у новије доба, кад је порастао број стручних зналаца нашег језика и створени услови за боље и критичније одабирање. Међу њима морамо нарочито споменути рад професора Р.В. Ситона Вотсона, који је превео низ наших најбољих народних песама, поред другога посла који је био тесно везан за судбину ов= земље.

Поред превода, угледао је свет известан број студија посвећен нашој народној поезији, поглавито по часописима. Као што је појава Вукове збирке и превода које је издала госпођа Талви изазвала прве енглеске коментаре, тако је појава сваке новије збирке превода по правилу служила као потстицај за нови интерес.

Међу свима радовима студије двојице професора Чадвика о херојском добу и о развоју књижевности:) далеко премашају све што је досад, с гледишта упоредне историје књижевности, написано о нашој народној поезији, ма на којем језику. Наша народна поезија у њима се више не изучава као оделит предмет већ се уноси у склоп светске књижевности као њен саставни део и аналише

7) Тће Нетојс Аре Ву Н. М. Сћадилск. Сатђмасе 1912: Тће Ото о! Гтегаште Уојз 1, 1, Ву Н. Мипго Сћадулек апа М. Кегзћау/ Спадулек. Сатбмаре 1932, 1936.

Милтон и Регош 5