Milton i Njegoš : ogledi o našim kulturnim dodirima sa Englezima

тија — на традицију која не занемарује британске интересе, али која вас учи да се залажете за те интересе слушајући глас части и правде. МИ шта ће бити конац свега тога» Да ли нам треба обући фантастичне идеје којих се неки држе о овој или оној политици у рухо британских интереса, па онда пасти пред њих на колена и клањати им се, једним новим и ниским идолопоклонствомео Или ћемо гледати не на осећања већ на грубе чињенице које нам веле да ће, по речима лорда Дарбија од пре петнаест година, становништво оних крајева коначно постати свој господар и коначно одлучити о свом трајном положајуг На ту чињеницу, тај закон, ми треба да гледамо. Један део тих несретних људи још увек се бори да поврати оно што је изгубио тако давно, али што није престао волети и желети. Говорим о народу у Босни и Херцеговини. Други део — једна чета јунака какве је свет ретко видео, стоји на литицама Црне Горе, и готов је, као што су били готови у току четирију векова њихева изгнања из њихових плодних равница, да се сјури са својих тврђава и судари с Турцима, ма како неравне снаге биле, да успостави правду и мир у оним крајевима.“

Било би, међутим, погрешно тражити објашњење порасту интересовања Енглеске за нашу земљу у искључиво политичким питањима. На случају с нашом народном поезијом видели смо како се то интересовање рађа за једну област која је стајала далеко од политичких проблема. Оно је настало много пре него што је борба на Балкану потстакла Велике силе да се уплету у питање судбине хришћана под Турцима, и што би се нешто могло наслутити о нама и нашој будућој улози на Балкану. Нема сумње да је интересовање за нашу земљу и наш живот, нарочито за поједине крајеве, који су по споменицима из прошлости и по ро-