Milton i Njegoš : ogledi o našim kulturnim dodirima sa Englezima

мантичности привлачили већу пажњу од осталих, било појачано развојем догађаја. Али ми имамо довољно оправдања и за закључак да је пажња с којом су Енглези приказивали нашу земљу и наш народ у много прилика ишла испред догађаја. Има доказа да је бивала и признак предвиђања и наслућивања, јер лагани развој догађаја и поступан историјски успон само далековидим људима допу: шта да праве велике прогнозе за будућност народа, чији је живот у оно доба био испуњен неравном борбом са неупоредиво већим силама. Код Енглеза било је и предвиђања и жеље да фпознају свој свет с дотле мало знаним крајевима. Да наведемо неколико примера.

Износећи разлоге који су га побудили да пише о Далмацији и Црној Гори сер Гарднер Вилкинсон, чувени египтолог, вели: „Сматрао сам да би било добро да се сакупе подаци о овом народу, његовој старини, вери, и обичајима, да видимо везе којима су повезани једни за друге; нарочито због тога што би покрет који се сада развија међу њима могао довести до уједињења разних огранака исте расе, и зато што им се сада придаје већа важност него што им се придавала у ма које друго доба.“ Андрју Петон, писац дела Истраживања на Дунаву и Јадрану!) вели како нема изгледа да ће интересовање које постоји за крајеве Дунава и Јадрана ослабити бар за неколико генерација.

Виљем Дентон, који је о нашој земљи писао у више махова, и свесрдно се залагао за решење питања хришћана под Турцима, у књизи Срби и Србија“) овако пише: „Ко је добро упознат с народом који живи на јужној обали Дунава мора у њему видети све елементе који сачињавају при-

у Кезеагсћез оп ће Рапиђе апа ће Адпанс. ВУА. А. Рагоп. 11 #уо уоштез. Герла 1861.

2) Зетуја апа «ће Зегујапз. Ву Кеу. У. М. Ретшоп, Топдоп 1862.