Milton i Njegoš : ogledi o našim kulturnim dodirima sa Englezima

ном приликом понудио новац одговорили су ми. „То је вама за добродошлицу; ми смо код куће, ви сте странац.)“ Књига сер Гарднерова обилује материјалом о многим странама живота Црне Горе. Из пера Његошева секретара он доноси један преглед историје Црне Горе, који за нас има нарочити значај, јер је свакако рађен према владичиним упутствима.

(О разговору са Његошем, чији је гост био на Цетињу, сер Гарднер Вилкинсон оставио је врло занимљиве и још неискоришћене податке за лознавање Његошева карактера и тадашњих прилика. На Његоша је гледао с великим поштовањем и одао му признање за напоре да среди прилике у земљи и односе с Турцима. У његовом делу налази се једно врло занимљиво италијанско писмо Његошево о отсецању турских глава, које је досад, колико је бар мени познато, остало незапажено и које ће, надамо се, ући у Његошеву преписку, која се спрема за штампу.

Дело сер Артура Еванса о Босни и Херцеговини спада у ред ретко богатих извора о тим крајевима, онаквих какве данас више путописци не пишу, сматрајући да није њихов посао да чему поуче публику, већ да је забаве. Писао га је млад човек, али посматрач код којега се могу назрети дарови који су сер Артура начинили јединим од најпознатијих археолога света, захваљујући величанственим открићима учињеним на Криту Њега је у Херцеговини све занимало. Народни живот привлачио га је у свима облицима. Његови археолошки етнографски историски подаци врло су исцрпни. Политички проблеми дана њега су привлачили не мање од осталога. Он се затекао у Босни за време Херцеговачког устанка и многим је стварима које су се одиграле у оно време, био сведок, и преко њих постао један од наших највернијих тумача у