Milton i Njegoš : ogledi o našim kulturnim dodirima sa Englezima

родну величину. Нико не може путовати кроз. крајеве у којима живе Срби, а да не осећа поштовање и дивљење за народ чије врлине нису уништили векови ропства, и да не буде уверен да такав народ чека сјајна будућност.“ Пишући о Босни и Херцеговини сер Артур Еванс, којем дугујемо много, рекао је да земља и народ што у њима живе спадају међу најзанимљивије у Европи.

Интересовање Енглеза за Црну Гору било је веће неголи за ма који други крај наше земље. У карактеру Црногораца, народним обичајима, у ванредним приликама под којима су живели и 60рили се, нарочито у упорности с којом су бранили своју политичку независност Енглези су нала_ зили обилат материјал за своје симпатије. О њима постоји на енглеском добар број дела, међу којима нам ваља нарочито истаћи: поменуто дело сер Гарднера Вилкинсона; књигу В. Дентона о народу и историји Црне Горе,) која је угледала свет у разгару дискусије о Источном питању; затим књигу Ф. С. Стивенсома о историји Црне Горе.)

Као што је, 70 година раније, Алберто фортис ставио себи у дужност да говорећи оно што је видео и доживео међу православним Србима у Далмацији исправи криви суд који је био раширен о њима, тако је сер Гарднер Вилкинсон, описујући Црну Гору и Црнегорце, имао пред собом суд једног распрострањеног лексикона, кад је овако приказивао карактер Црногораца :

„Сиромоштво Црногораца је свакако велика препрека њиховој цивилизацији; али без обзира на то, нису ни грамжљиви ни себични; и док сам путовао по унутрашњости земље, сиромашни људи би често истрчавали из својих кућа да ми понуде воће или друго шта што би имали. И кад сам јед-

1) Мошепеого: #5 Реорје апа Шзбогу. Гопаоп 1877. 2) Нифогу о: Мошепеосго. Гопдоп 1912.