Milton i Njegoš : ogledi o našim kulturnim dodirima sa Englezima

не. Подвизи Срба у устанку од 1804 тако су значајни да их, вели он, једва прецењује и сама легенда. Шака раје диже се нагло, туче турску војску, опсађује градове и својом храброшћу извојује своју независност. Нема примера да је ма која друга мала сила на Балкану урадила нешто слично без веће помоћи Великих сила. Оно шта Грчка дугује Канингу, Румунија Лују Наполеону, Бугарска Цару Александру, то малена Србија и Црна Гора дугују себи самима. Једна је сачувала своју слободу а друга ју је извојевала на очи целе Турске Царевине. Ова разлика између Србије и осталих балканских држава може се објаснити једино историски. Србијанци су извојевали своју слободу пре других, јер су за то били способнији. Борба за слободу била је дело целога народа, права сељачка буна. Прави херој српске револуције није Карађорђе, ма како крупна била његова улога, већ сваки српски сељак. Карађорђе је само најтипичнији човек тога народа.

„Да тако буде у природи је ствари, тврди професор Темперли. Револуцију не праве народи који су највише потлачени већ народи који су најсвеснији својега јарма. Срби су под Турцима имали права каква Бугарска није никада имала. Историске успомене на прошлу величину и свест о садашњој снази дали су им снаге да се одупру и да казне зла дела која су Бугари ћутећи трпели. Баш је блага турска управа највише разбеснела Србе из Србије да се после дигну против тираније јаничара.

Перипетије и опасности које су пратиле наш национални живот професор Темперли приписује историском наслеђу. Србија је постала независна захваљујући свом моралном јединству осећања, ратничком духу њених вођа, и снази месне управе. Али ова два последња фактора неповољно су дејствовали на добру организацију централне власти. Србија је у својим демократским сеоским општи-