Mladi borac

ЗАДАЦИ УСАОЈ-а У ДАНИМА СВЕ ЈАЧЕ НАРОДНО-ОСЛОБОДИЛАЧКЕ БОРБЕ

УСАОЈ у «9Б«?м гег.у ОрСм,-је , на 3 пре у јабланичкгм срезу почео се стварати лета 194-Зг.Сам почетав: ' , ТЈ»г.р.*."=? имао је карактер претварања НООС-ч односно његодих одбора у одбсре УОАОЈ-а и к еправ илности и грепака које су бпле чедћа пс,јааа у раду НОСС-а.Са прелззом НООС-а у УСАОЈ ликвидиране су углчдчом грепке и слабости у раду НООС-а.СКОЈ кав најдсслецнија ан т иФашис т.•• ч:<а оргачизацкт? почео је исправдати свој пггрешни однос и сгав којк је имао према НООС-у тиме гтс је углавном правилно схватио загатке УСАОЈ-а и овоју улсгу у гвом савсзу антифашистичке гмладине. Почеле су се стварати и за извеснс време створене су у већини села мас!?вне оргаптзаиије УСАОЈ-а од којих нарочито радне чете и писнири. м*ко је при стварању ових организација при било прспуста и грешака оне су се и даље стварале тамо где их није било.њихов бргј је ■талнс растао тако да је УСАОЈ убрзо стварнг псстае врганизација ширгких маса антифашистичке омладине и као таква имала је зажну удсду при мобилисању нових бораца за партизанске одреде и бригаде а нарсчитс важн> улогу имале су ове организације приликам прикупљања материјалкс ди за бсрае и снабдевањ-: фронта. р у данашњој етапи карсдно-оолободилчке бсрбе када се народно-гслсодила.чка борба расг.;.амсава у свој својо.ј жестини поставља се питање ће на овом терену испунити све задатке, који су сада тежи и озоиљнији на путу да би постигас г Б о 3 главни циљ који је себи псставио на •'-снгрооу антифашистичке омладине Југоолавије новембра 19К2г., и глузости и недостатке треба уклонити да би у потпуности одгсворио задатцима? Како је УОАОЈ у суштини збир организација кк антифаии2'л-} аД г Не .’ Р алних пета ј културно-иросветних одбора,борбених група, **' у- ' их ®рганизациoа,Омладинских домова итд. чиди претставницп сачифу у УСАО-Ј-а ксји руководи радом тих организаци ја у једнгм селу, Углавном горње питање одноои на ове организациле УСАСЈ-а, у првом реду на одборе УСАОЈ-а. г УСАОЈ-а ствара се зато да руководи радом свих'организација оп Г -нм-. МОЖ^ МС мо^т° ДНО Р елИ да °Д одбера зависи какве ће битп остале пк и к.акав ће бити њихов рад.Од њсга зависи питање да е рад °младине у селу обављати на ратни начин и хоћс ли омладина у ГРП „ вреке к.роз све организације УСАОЈ-а осећа се недостатак Орл или ° е У раду уноои мирнод-опско рагположење , ~ ’ Ј" л^ БКОи 0д °Дбора УСАОЈ-а. Крупан недостатак који се осећа ма роЈ т ‘а тлг ■ .С. КГ/ ј е п '' у ' oд( 3бра УСАОЈ-а неодржавање редовних састанака. ’ с јот о.н.ака одбор УСАСЈ-а не псоже бити руководотв« у оелу, но огбг^организаии З амз. УСАОЈ-а и он :ам не може живети као К С мо 2° Р аспао ' : и. Због тога ое смавуле активнсст осталих оргаК' а . ‘Ј _ Р сд ■°Р не руховоди ,не даје потст-река за рад. опботл 1 УЈе °' с И ° едне слабоол при отварању УСАОЈ-а,а то је да у изогта 4 V - Лс< Ј,. oамо п Р етсоа &ниц.и масозних организацида,већ често оби Г).,' в .5 У ‘ ула ' Је они КO Ј И нису претставниии било које организацирје УСАОЈ-а МЛНС ? Т песте иото такс'главнз ометња да одбор постане руковоопОгг "и!" Л ' Л дн п а У селу.Са оваквим с.лз.бсстима и грешкама јасно је да Iљ°же зити радна организацигја -јер такви одбори врло мало ра.це, -СГ чега и мало зна. 3 у о раду осталих организација у селу. т-п /сIМ 2 У >Лел ТОГ, е ШТО оу остале организаци.је препуштене саме себи, састпотстрека за рад које би одбор цао одлукама на свом интог| ", НР МOГ У одговорити својим задатцима које им постављају оагнв тг o п,° М п аДИНе У дакашњо.ј борби. Многе ол тих организација, напр. Нглти г " ® с свом раду не би могле да носе та 3 назив З ер нису у потпуред е.рв,дних чета има скоро у сваком селу. Такво З е стање било на-