Mladi borac

... TAKO СЕ И МИ БОРИМО!

У свитању *шр«ша<ог дава, омладинац Милан са још два друга враћлјућн се са нззршеним задатком, газио је хладну Расину...,. Кроз жубор воде мешао се бат цокулв н неко нбразумљиво мумлање. Koja то војска сме да иде поред Расине, кад су ту близу IV и V бригада? питао се Мнлан и пошао опрезно напред. Назнрала се дуга колона, .. Чуло се швагтско таумлање Нису га опазили. Да Се повуче, много их има? Не! Он несме да дозволи да Немци изнеиаде наше. другове. Пуцати у њих! бнла је његова последња одлука, Командовао је друговима да узму заклон, и узвнкнуо: „Ко је тамо?" Наста комешање, чу се неправиланодговор: ,Оззе Краљева војскз“! ,Ахи! Краљева војскз из Берлина. Удрите другови!" внкну Милан и распали у колону Немаца. Поче неравна борба. против шест тотина!Немцн нису смелн напред. Миланова два друга рањена морала су се повлачити Расином. Он штити отсупницу. Једна кслона Немаца зашла му је иза леђа. Нвје мислно на повлачење, јер су у питању два рањена друга, Борио се до последњег меткч. Опкољеног Милана Немци су заробили. Били су очајни, бесни као псета, на дечка са петокраком, који је своју пушку бацно у Раснну, да је онн не заплене и од кога су имали 4 мртва н 6 рањена. Мучили су ra да каже где су партизанк. Његов одгонор је само: „Незнам!". Нашс бригаде чуле су пуцњаву ва Расини и заузеле положаје. Немцн су иљачкали Ломницу. Наши су их напалн в разбили. Мнлан ]е ослобођен. Резултат те борбе 120 мртвих Немаца к великм плен.

Кесеровнћева четничка брнгада блбкирала је партнзанску тројку. Требало се пробити. Требао је неко штнтити отступницу. Без предомишљања јурнуо је Урош напред са бомбама на стрељачки строј. Пуцају лево и десно, бацију бомбе, јаучу издајници Први строј је пробијен 1 .Другови, храбро напред! Издајници су кукавице! Ја штитим отступтицу —командовао је Урош, и узео заклон. Док су се другови повлачали, Урош је снгурно гађао. Јаукали су и псовали кољаши. Имао је још неколико метака. Паклена врева Зорки’ ...Стеже се обруч. И Носледњи метак послати на издајнике, била је његова последња одлука. Кад је испуцао све, он је имао друго оружје, исто тако убојито: херојско држање пред непријатељем. Летеле су борбене пароле са усана омладинаца Уроша. Када су кољаши видели да нема више муниције, јурнули су на њега. Скочио је Урош и ударао кундаком лево и десно. Али двадесст издајника били су јачи и савладали га. Док Су му низ лице текли млазеви £рвв, Урош је певао партизанске песме говорио нздајницима ко су и пљува кх. Пред целнм селом које се грознло нз људе зверове.палили су му косу, боли га камом и секли поједине делове тела да призша где су партизански магацини. Ништа им није бдао. У полусвести пре eero што се кама зарила у његово грло кри Kiiyv Је пРследље: ,Смрт фашизму! Жизеда Слобода"!

Неколико напомена о агитацији

РадигИ у нчроду м дгитовати звачи примити на <;ебе дужност учитеља маса, васпитача и предводника. А то је часна и велика дужност која захтева да јој се посвегимо свим својим бићем. Агитациони рад у народу у току трогодншње народно-ослободнлачке борбе, сам ceće довољно истиче, ]асно м убедљиво. Наши агитациони радници су весници н фодио-ослободилачке борбе, њени популаризатори, Љулн којн указују народу правн пут, уче ra да сазна истину, воде ra у борбу. Резулгат њиховог рада у многоме зависн од умешностц агитовања н пропаганде. А Зато се треба спреиити u учити. Руски бољшевицн су мајстори агитације, Од њих се треба учнти. М. И. Калињин претседннк Врхиввог Совјета, у тешким дацима домовииског рата учио је комсомолске агитаторе како треба агитовати, како се ради у народу. Навешћемо неколико основннх принципа које друг Калнњич подвлачи У агитацији и пропаганди нема шаблона. Она зависи од историског момента, ситуације, прилика под којима људи живе, њиховог менталитета, нивоа културе, свести и. т. д. Сваки крај, свака нова ситуација захтева и нову форму агитације. Код нас, на пример, друкчије ће се агитовати у крају који је дужевремена био ослобођен, који на сопственом искуству познаје народно-ослободнлачку борбу, адрукчије ће се агнтовати у крају где је непријатељски утицај јачи, где је он успео лажима и обманом да заведе иарод. Основна је ствар: проучити добио месне прилике и упознати људе, пронаћи онај централни проблем ш о кога ее могу окупити и заинтересовати људи. Затим, убеђиватн нх конкретним моментнма, примерима из жнвота које они лако схзатају а које с/ сами проживели. Говоритиувек истину и само истину. Агитовати и пропагнрати значн учитиљуде истини, васпитавати их, убеђивати их истином. Велич» на и значај народно-ослободилачке борбе, онљ који она остварује, сам по себи сувише је значајан да би се служили обманом и претеривањем које би

»ожда j том иоменту и нешто користило’ Ми ћемо увек говорити истиау без обзира на то, ако је она у том номенту и аеповољна по нае Ннкада се не плашити признати тешку ситуацију у овом или оном моменту, ову илн ону грешку и пропуст. Борба на фронту и рад на изградњи наше нове држзве је Основни материјал наше агитације н пропагднде То је осневно, прворазредно у нашем пропагандном материјалу циљ агитације. Наши агита ори морају апсолутно схватити линнју борбе народцо-ослободилачког покрета. По свим питањима наше борбе агитатори морају имати правилан одговор. Свако скретање од линије народно-ослободилачке борбе, празно политизирање, води промашају циља. У маси чињеница треба иадвојити најглавније, темељно их проучнти, а онда их убедљиво )13ложити. Настојати увек_ да се сав агитациони материјал протка са што више конкретних примера јер се тиме помаже развијање стваралачке самоиницијативе. Наша штампа, разне публнкације које издају наридно-ослободилачке организације, морају нам бити извор агитације. Из штампаног материјала треба издвојитн оно основно, најкарактеристичније, и што је најглавније, прилагодити га месним приликама и патој ситуацији. Ко хоће да ради са народом мора што више читати, и не само то, већ и темељно прорадити материјал, како би могао народу иравилпо тумачити све нејасне појмове и извући закључке. Агитатор мора прићи људима непосредно, искрено, без нкакве позе, надувености или предубеђења. Успех агитационог рада у многоме зависи од умешности опхођења са људима. Наш карод су у прошлости гви из државне управе и из грађанских партија лагали и искоркшћавали. Све њихове агитацнје свеле су се на то, да га искористе за овај или онај лични циљ. Наш нарол у прошлостн је имао мали број .пријатеља зато он сумња у све. То нарочито важи за сељачке масе, које све примају са неповерењем, Сваким својим поступком наш агитатор, мора се одв јати од људн из ненародних покрета, гретстављати новог човека који репрезентује народно ослободилачку борбу, кога he људи као таквог одмах заволети и прииити га као свог. Оно што им он говори примиће као истнну и за њу поћи у борбу. У агитацији и пропагандн нзбегавати бучност, Ми живимо ft радимо у даннма крвавог рата где је све озбиљно и сурово. И стил агигације мора бити својствен расположењу људи, али истовремено са реално« перспектнвом ведре и срећне будућностн коју остварује наша борба. Д. Ћ

САВЕЗНИЧКИ АВИОНИ СА ФРОНТА ПРЕНОСЕ НАШЕ РАН>ЕНИКЕ НА ЛЕЧБЊЕ У ИТАЛШУ

Боо} 9

МЛАДН БОРАЦ

5