Mladi borac

Младост

Топлица никад није била покорена

Говори друг Божидар Михајловић из Топлице, претседник Окружњог одбора УСАОС-а. „Топлица, односно топлички округ, долази са Добричем, Косаоницои и.Треском. О.ни су сви у току \ове три и по годинв борбе поднели велике тешкоће. Али ни најтежм тренуци нису поколебалн омлздину у борби, јер је она носила у себ и име Тита. У то време ло Топлици разлегала се песма. Разлегала се песма по Јастребцу у ohiD време, када се мислило дд ће и то гнезto слободе да буде уништено. Не могу, а да не споменем тешке дане у зиму 1941-42 године, у пролеће и летњих месеца 1942 године, кад су беснеле потере Аћнмовићеве * б угарске и немачке, и кад је 30 хиљада непријатеља опколило наше одреде и навалило на народ у Топлици. Поред оружаних подвига наш а омладкна је и на 'политичком пољу одиграла врло важну умогу. Под заштитом пушке омлади.на округа Дјпличкз одржала је 3.050 већих састанака, на кијима се упознавала са Титовнм покретом, са одлукама другог заседдња АВНОЈ-а, као темељима нове федеративне Југославије. Својим сталним прилозима омдадина топличког округа дДла је друговима нафронту 4,200.000 динара, сакупила 36.000 кг. жита, 900 кг. кромпира, 5.500 кг. пасуља. Омладина није дозволила да другови иду на фронту боси и голи и помагали су их одећом и обућом. Тако су сакупили 4.800 пари чарапа, 700 пуловера и 1.9С0 гшри одела.

Тако се бори Титов официр

Драгољуб Летковић-Столе.

—Ми никад не можемо да заборавимо другове који су се сјајно борили: Они су нам давали потстрека да се и даље боримо и да јуришамо на непријатељске бункере. Кад сам нападао са својом четом на зликовце недићевце и дражиновце, мене су зликовци ранили рафалом на неколико места, али су ме борци, моји другови, изнели из првог борбеног реда, превили ми ране, па су онда наставили даље да се боре. Ситуација је била врло тешка. Другови су ми нашли склониште', и оставили ме да лечим ране. Недићевци и дражиновци трагали су за мном да сазнају у ком с.ам скл\оништу да би ме ухватили. Зликовци су блокирали склониште, поставили митраљезе и рекли м.и: Бандите, излази и предај се! У томе моменту ја извлачим револвер и скочим лротив њих стопедесегорице, али *6 удемј рањен у обадве руке и груди. Све ћо, моји, за мене није 6ило ништа, јер сам био спреман и желеп сам да непријатеља до краја униџгтим. Тада,. не осећајући страх, скочио сам четири пута на митраљез, побио митраљезце и прокрчио себи пут ка слободи. Одатле ме моји другови преносе у Власотинце, где смо опет. наишли на зликовачку заседу којМ h претила да нас уништи. Ја сам се тада везао каишем за тарабу, јер више нисам могао ца сгоЈим, па сам ипак водио борбу. Злихорци суме ухватили, батииали и мучили, али к ада су ме извели на стрељање, једина ми је мисао била да скочим. И скочио сам, отео пушку од стражара: уместо да он меие убије, убијем ја љега!

Пета офанзива најтежи испит

Даница Мнлосављевић.

Морам да помепем ону најтежу офанзпву, V офанзиву, где смо били обручени с неколит обруча и то ие само ми него и многе бригаде. То су баш најкрвавије борбе где су нашц другови хватали за цев митраљеза, ускакали у непријатељске бункере. Ту је наш други бзтаљон заузво положај и гиме је омогућио пролаз целој нашој војсци из тога обруча. Други пут кад смо пошли у Србпју опет смо били опкољени од 18.000 четника Драже Михајловића. Није биљо мостов а, требало је правити неко прелазно срество. Наши друрови су чамце и почели смо да се пребацујемо. Пала су наша два друга. Ми смо псшли даље: требало је да пређемо Лим. Јавило се 720 бомбаша из 1. нашег 6 атаљона, који су под кишом куршума прешли на другу страну. Тога дан.а онемогућен је био прелаз, пошто нисмо могли да напраенмо чамце. Сваки су .нам потапали. Али наши другови који су прешли реку, нису стали. Морало је за њима кренути много четничких ба нднта да их тражи, но нису им могли ништа. Ти другови дошли су к нама после два месеца и донели један топ Крајишкој бригади. Кроз ове наше тешке и крваве борбе пало је много наших другова. Кад говорим тз палим друровима, не могу а д а не поменем неколико њих, као што је био наш омиљени друг, заменик команданта бригаде народни херој Луне. Поменућу још Буху и Сирогојна, два мала бомбаша, чије су бомбе плануле у свакој акцији и чији су се мали детињи гласићи чули уз звук сваке експлозије. Поред борби хоћу да вам кажем шта смо ми ствопили за ове три године. Ми смо се такмичили у томе, који ће батаљон више непријггтеља убити, такмичили се у културним приредбама, такмичили се ко ће бити највећи и најбољи бомбаш. Наши су омладинци поносни што могу рећи да су борци за бољи живот нашег народа, да су достојни noтомци наших предака, што могу рећи да SY Титови војници, да су Титова армија.

Глас оптужбе

Радомир Николић.

После нечувене и подле издаје великосрпске хегемонистичке клике, која је владала бившом ненародном и реакционарном Југославијом, настали су страшни и тешки дани за наш народ и нашу омладину. Над нашим мирним селима летеле су немлчке штуке, по шумама и селима су били четиици, а жандарски кундаци ударали су по леђима нашег народа. На позив народне Комунистичке партије која је високо подигла барјак слоподе, одазвала се омладина нашег краја. И сваки онај који се усудио да нечим покаже да није на страни дивжих хорди Драже Михајловића, био би убијен. Дело тих бораца з.а краљ а л отаџбину јесте попаљени Трбовад, јесу лопрскане улице гоплом и невином крвљу слободарских трбовчана, који су побијени од стране крвавог Лазовића, За неколико сатн ти четнички зверови Лазовић и Кал.а&ић, иие краља и отаџбине, поклалм су око 70 трбовчана. Њихово дело, био је и случај у Ранићу, у космајском срезу, где су пијане звери чегничке упале у једну кућу и не пи-

тајући ни ко је крив ни ко је прав, поклал.и редом и жене и старце и деџу. Али ма колико да су криви чупави кољаши, толико исто је крива и избегличка влада у Лондону и сам краљ Петар П. Јер они, који су насртали на част наших сестара, који су naлили наше домове, клали нашу браћу и сестре, викали су: ~'Живео краљ Петар //." У име свога краја подижем рлас оптужбе против свих кољаша Драже Михајловића и издајничке лондонске владе на челу са Краљем Петром //. У име у црно завијених мајки, у име сестара на чију су част насртали четници Дражини, у име проливене крви наших другова, тражим освету, и само освету! Освету траже гробови расејани по Космају, Јасеници и Подунављу, освету траже наши друговм. који су славно дали живоге за нашу домовинуl

Шумадија се заветује

Нада Драгачевић.

Омладнна Шумаднје, омладина округа крагујввачког доста је дала и радила за народци Фронт и борбу. Она је ствзрио показала шта значи српство! Она го није причала по зборовима као љоти!>евци, недићевци џ дражиновци, већ је то аа делу жжазала. Она се борила са пушком у руци, а наши другови са бомбама су. јуришали на немачке бункере. Другови и друрарице, ја »ам говорим оно

МЛА Д ]